Kanadski sineasta Jean-Marc Vallee (Jean-Marc Vallée), nakon izvrsnog Dallas Buyers Club, opet se oglasio filmom koji je izazvao veću pozornost kako kod publike, tako i kod kritike. Sada je reč o egzistencijalnoj drami utemeljenoj na istinitim događajima, opisanim u autobiografskom bestseleru Cheryl Strayed Wild: From Lost to Found on the Pacific Crest Trail. Od popularnog književnog predloška, renomirani britanski pisac Nick Hornby sročio je jedan duboko ličan, emotivni narativ o ženi u potrazi za izgubljenim smislom života.
Cheryl Strayed traži način da pokrene svoj život ispočetka i proba da bolnu prošlost ostavi iza sebe. Samodestruktivan životni stil izgrađen na promiskuitetnim avanturama za jednu noć s nepoznatim muškarcima, eksperimentisanjem s drogama, otuđenjem od rođenog brata, odveo je mladu ženu u haos koji joj oduzeo dostojanstvo, vlastiti identitet i bilo kakvu vezu s realnošću. Očajnička potreba za promenom kako bi probala da preboli smrt voljene majke, raspad braka i prevaziđe narkotičku zavisnost, navešće je na pomisao o nemogućoj misiji. Cheryl donosi ishitrenu odluku da sama krene u pustolovinu. Bez ikakvog iskustva, naoružana jakom voljom i ženskom upornošću, odlučno kreće da prepešači blizu 2000 km na Stazi pacifičkih vrhova (Pacific Crest Trail), od pustinje Mojave preko Kalifornije i Oregona, sve to do Mosta Bogova u državi Washington.
Tematika kojom se bavi ambiciozni režiser nije ništa novo, niti originalno. Dobro, za razliku od drugih ostvarenja (kao npr The Way iz 2010. godine), ovde je glavni protagonista ženski lik. Naša heroina je samo krhka mlada žena, izmučena burnom prošlošću, postavljena u fokus tokom hrabrog poduhvata, na kome testira pored sopstvenih fizičkih mogućnosti, ono što je svakako važnije. Sposobnost da pronađe mentalnu snagu i vrati se na životni kolosek na koji joj je majka često ukazivala.
Korišćenjem metafora i ubacivanjem mnoštva instant-flashbackova, režija nastoji da pretenciozno naglasi kompleksnost jednog ljudskog života. Nabacani bez nekog hronološki utvrđenog reda, istrgnuti fragmenti iz života naše junakinje, sigurno je da doprinose postizanju željene dramaturgije. Međutim, sa druge strane unose određenu dozu konfuzije, što može da pokvari krajnji utisak (pojedine kratke scene ponavljaju se više puta). Glas koji se čuje iz pozadine takođe daje doprinos u stvaranju atmosfere jedne lične životne drame.
Tako osmišljen scenaristički koncept zahteva kvalitetnu glumu i jednostavno traži da glumica poseduje potrebnu harizmu, obzirom da je objektiv kamere stalno uperen u nju. Reese Witherspoon (Reese Witherspoon) se svojski potrudila da nenametljivo iznese glavni lik, ali ostaje diskutabilno koliko je zaista uspela da privuče i održi pažnju maltene cela dva sata, pre svega onom zahtevnijem profilu publike. Performans jeste korektan, prihvatljiv, ali na momente deluje pomalo isforsirano, što mu definitivno stvara nedostatak da bude i vrhunski. Od ostatka angažovane ekipe, sigurno treba pomenuti epizodu u kojoj se pojavljuje Laura Dern (Laura Dern), kao majku vedrog duha koja ne dozvoljava da joj brojne životne nedaće naruše urođeni optimizam i ugase žeđ za životom. Šteta što ima minornu minutažu uglavnom u flashbackovima.
Naturalistička crta ove drame naglašena je u brojnim impresivno usnimljenim pejzažima netaknute prirode. Teško se mogu oteti utisku da je bilo prostora za još koji živopisni krajolik, što bi nesumnjivo doprinelo da film još bolje estetski izgleda. Ekranizacije istinitih životnih priča oduvek su bile izazov za talentovane, ambiciozne filmadžije, ali nedvosmileno je da nose i određeni rizik, što celokupan projekat lako može odvesti u ćorsokak, daleko od visokih očekivanja.
Kao celina drama nije ispala loše, ali realno ima svoje nedostatke, neke suvišne sekvence i detalje (mogla je komotno dužina trajanja biti kraća za nekih 10-15 minuta). Dobro sprovedena medijska kampanja uoči dodele najprestižnijih filmskih nagrada deklarisala je dramu kao film visokog kvaliteta koji se ne propušta. Kao ljubitelj ovog dramskog podžanra ostao sam baš zato malo zatečen, jer nije ispunio moja velika očekivanja, podgrejana brojnim pozitivnim komentarima, и to ne samo od strane tvrdokorne kritike, već i od običnih filmofila.
Iz tog razloga smatram kako je ovo neopravdano precenjen filmski projekat. Zato mu ne bih dao preporuku, jer čisto sumnjam da će zadovoljiti ukuse svih poklonika žanra. Hoćete li da mu posvetite vaše slobodno vreme i odlučite se da ga pogledate, neka ostane isključivo stvar vaše lične procene.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
Autor: Boban Marković
