Waves (2019)

Vaša ocena filma:
[Total: 4   Average: 3.8/5]

You have so much love to share with the world and so much life yet to live.

Već nekoliko puta sam spomenuo kako ne propuštam priliku da pohvalim filmove koje realizuje ili distribuira producentska kuća A24, koja posvećeno pronalazi kvalitetan materijal i pažljivo bira svoje projekte. Većini ljubitelja nezavisnih filmova je sigurno najbolji filmski studio danas i dovoljan je površan pogled na spisak filmova koje je izbacio u poslednjih šest godina koliko postoji da se to i potvrdi. Prethodne godine su izbacili neke od najboljih u toj godini poput The Lighthouse, Uncut Gems i The Farewell.

Oni koji su pogledali treći film američkog svestranog filmaša Trey Edward Shults-a su mišljenja da se i Waves može dodati tom spisku. Radnja ovog filma je podeljena na dva dela i smeštena je na jug Floride. U prvom delu pratimo Tajlera (Kelvin Harrison Jr., o kome sam pre par dana pisao u filmu Luce), srednjoškolca koji podnosi fizičku bol i psihički stres u pokušaju da živi život po planu svog oca Rolanda (Sterling K. Brown). Drugi je rezervisan za njegovu mlađu sestru Emili (Taylor Russell), koja ulazi u prvu ozbiljniju romantičnu vezu kao beg od porodice koja se raspada. Spona između ove dve priče je neočekivana tragedija koja razara sve one što imaju neke veze sa njom.

Kao glavnog lika ipak biram Rolanda, dominantog, ali pre svega dobrodušnog čoveka koji želi sve najbolje svojoj deci, ali koji ne shvata da su im njegove dobre namere postale veliki teret, naročito Tajleru. Tajler je stariji, poseduje veći sportski potencijal i njegovo bavljenje rvanjem mu otvara vrata brojnih stipendija na koledžu. Emili je bila drugačija žrtva Rolandovog načina očinstva, koji se posvetio Tajlerovim rvačkim treninzima, pa je ona bila praktično zapostavljena. Postajemo svesni Rolandovog uticaja na nju tek kada ona sama postane fokus priče.

Ova porodična dinamika nam vrlo lepo predstavlja dosta toga, počevši od pritiska kod deteta jer je prva/jedina nada svojih roditelja, preko momenata kada ti isti roditelji svoje neispunjene snove prenose na dete, pa sve do situacija kada dete bude toliko u senci svog brata ili sestre da se oseti zapostavljeno kao da skoro ne postoji. Emilina priča se gradi praktično od početka filma, iako se scenario koncetriše na Tajlera – ona je tu, ali uvek nekako u pozadini i o njoj ne saznajemo gotovo ništa.

Sa druge strane, Ronaldovo očinstvo iz Tajlerove perspektive ne izgleda baš pozitivno, naročito jer mu vežbanje stvara bol, a reči podrške i saveti mu više zvuče kao upozorenja. Ronald čak primećuje da mu nedostaju lekovi protiv bolova, ali ne obraća pažnju na to jer verovatno ni ne želi da zna odgovor. Tajler koristi lekove i alkohol kako bi ublažio bol, a situaciju mu dodatno komplikuje devojka Aleksis. Nakon prelomnog događaja je tu i šira autorova perspektiva, kada vidimo kratke, ali suštinske uvide u nekoliko drugih likova, kao da autor ima ideju da nam predstavi kako se dela ili stavovi dvoje ljudi veoma lako mogu širiti mnogo dalje od njihovog odnosa.

Autor koristi brojne tehnike i trikove kako bi nam predstavio kako se osećaju naši likovi. Oduševilo me je kako sužava aspect ratio kada Tajleru deluje kao da mu se svet skuplja oko njega ili kako rotira kameru kada se oseća kao da je ceo svet njegov. Prenos fokusa suptilno prilagođava i celokupan ton filma – sa bola i tuge dobijamo ugodno napredovanje prema oproštaju i ljubavi. Moje zamerke ovom filmu se može svesti na činjenicu da se priča prečesto remeti gorepomenutim vizuelnim trikovima, pa se moja oduševljenost kretala kao što i sam naslov filma kaže – u talasima.

Waves je priča o emotivnim usponima i padovima jedne porodice, u kojoj autor komplikovanu dinamiku roditeljstva, gubitka i oproštaja predstavlja sa izrazitom nežnošću – film koji nije savršen, ali kome ljubitelji indi art-drama treba da pruže šansu.

moja konačna ocena: 8/10

Siniša Stajić
Latest posts by Siniša Stajić (see all)