Jedini razlog što sam se odlučila pogledati ovaj film su moji glumački miljenici koji glume u njemu, Džesika Čestein (Jessica Chastain) i Oscar Ajsak (Oscar Isaac). Nikakva druga očekivanja nisam imala od njega, niti sam se prethodno informisala o samoj radnji. Nekada to može biti dobra stvar, ali se bojim da u ovom slučaju to nije. Plus, naslov je tek sporna stvar, ali više o tome u osvrtu koji sledi.
Radnja ovog filma dešava se u Njujorku, 1981. godine, kada je aktuelan bio porast broj kriminalnih radnji u istoriji tog grada. Centralni lik priče je imigrant Abel Morales (Ajsak), oženjen privlačnom Anom (Čestein) sa kojom ima dve ćerke. On pokušava svoj teško pokrenuti posao raširiti na više strana i postati cenjeniji biznismen, ali sve više nasilja od strane konkurenata, kao i korupcija, prete da unište sve što je do tada stvorio, a sve se to dosta razarajuće oslikava i na njegovu porodicu.
Počeću od naslova, A Most Violent Year (Najnasilnija Godina). Taj naslov je trebao metaforički da predstavi samu bit, esenciju filma, ali po meni je to urađeno veoma neuspešno. Sam tok radnje filma je prespor sve vreme, nezanimljiv do bola u pojedinim momentima. Akciona krimi drama? Drama da, ali akciona ni govora o tome. Mada, negde oko 50. minuta filma kreće radnja nabolje, u smislu akcije, ali se isto tako gasi. Sa filmom The Drop bih povukla paralelu, pošto imaju slično postavljene premise filma, ali u The Drop se desi kulminacija i to, za mnoge gledaoce, iznenađujuća, a u ovom filmu sve vreme pratimo događaje koji na kraju ne dobiju nikakav konačni oblik/smisao.
Ja razumem da je režiser ovog filma, izvesni J. C. Čendor (J.C. Chandor), verovatno hteo da predstavi kao jako ozbiljnu krimi dramu, ali i druge ozbiljne krimi drame imaju smisao koji se iskristališe na kraju. Ovde to nije slučaj. O ovom režiseru ne znam puno, gledala sam Margin Call (2011) i stvarno mi se svideo taj film, ali kada sva tri projekta koja je do sada snimio sastavim zajedno, neke stvari su mi jasnije. Režirao je još i All Is Lost sa Robertom Redfordom iz 2013. godine koji je isto jako naporan za gledati i pratiti.
On se više afirmisao kao scenarista, a napisao je scenario i za ovaj film, tako da je ovo u suštini njegovo kompletno delo. Verovatno je hteo da ovako izgleda kao konačan proizvod, stvarajući i afirmišući sebe kao posebnog autora kroz ovaj projekat, ali po mom subjektivnom sudu nije uspeo. A Most Violent Year jednostavno nije dovoljno zanimljiv da zadrži pažnju gledaoca za praćenje, a traje 125 minuta.
Da ne bude sve loše pohvaliću glumu glavnih protagonista, posebno nedovoljno shvaćenog ozbiljno, Oskara Ajsaka, glumca koji svakim novim projektom otkriva da može mnogo više. U ovom filmu je na neki način odglumio neku verziju poštenog Majkla Korleonea i zaista se jako dobro snašao u ulozi. Sa druge strane, Čestein je jako privlačna, seksi i uverljiva, ali nedovoljno iskorišćena, pojavljuje se premalo u filmu. Spomenuću još Davida Ojelovoa (David Oyelowo) koji je nova nada, a pojavljuje se i kao glavna uloga u oskarovskom filmu Selma.
Ako želite da pogledate dobru i zanimljivu akcionu krimi dramu, ovaj film to NIJE. Ovo je više psihološka studija jednog karaktera koji sa svojim unutrašnjim previranjima može da vas podosta smori, kao što je sa mnom bio slučaj. Nadam se da će se ipak naći neko ko će mi ukazati na više pozitivnih strana filma koje sam ja možda propustila. Zaista se nadam da grešim, da film nije toliko sporo sterilan bez ikakvog značaja, kao što je i moj utisak.
7/10
