Ukoliko spojite španski politički nekorektan humor, brzu akciju, komične skečeve i čoveka koji fizičkom konstitucijom i ponašanjem više podseća na pijanog radnika za mešalicom nego na policajca, dobijate jednu od najboljih i najpopularnijih evropskih komedija svih vremena, koja je proglašena filmom godine u Španiji 1998. godine.
Hose Luis Torente je samoživi i ekstremno desničarski policajac kog krase brojne mane. On je nepristojan, rasista, politički nekorektan, pijanica, homofob i seksista. Život mu menja dolazak nove porodice u komšiluk, i združuje se sa štreberom Rafijem, kako bi prišao bliže prelepoj Ampariti, Rafijevoj sestri. Ubrzo otkriva da u obližnjem kineskom restoranu radi banda trgovaca drogom, tu vidi priliku za napredak u policiji, i uzima Rafija i njegovu ekipu štrebera kao saborce u raskrinkavanju slučaja.
Idejni tvorac ovog projekta je Santiago Segura, koji je režiser, scenarista i tumači glavnog junaka. Njegov film je urnebesan i prilično zanimljiv, sa humorom koji se neće svideti svim gledaocima. Glavni junak je oličenje svega negativnog i nepodnošljivog koji ne propušta priliku da proziva, vređa i iritira. Sama radnja je manje više nebitna i scenario nije na vrhunskom nivou, jer se stiče utisak da je mnoogo više pažnje posvećeno samom liku Torentea, koji tokom filma upada u brojne smešne scene sa zanimljivim rakcijama i dijalozima. Iako odvratan, on drži pažnju, intrigira i zasmejava.
Osim toga, scenario poseduje dosta klišea. Ne pruža ništa novo i jedina originalnost leži u čestim diskutabilnim izlivima humora glavnog junaka, koji je predstavljen kao mizantrop sa izrazitom dozom fašističke doze ostale u genima još od doba generala Franka. Film vizuelno izgleda lepo. Ima oštre kadrove, režija je dobra i odlično je izmontiran. Odličan šmek celom projektu daje brzi i egzotični španski jezik, koji je bitan za generalni utisak o filmu, jer je činjenica da ipak ne bi bio toliko zanimljiv da je na engleskom jeziku.
Gluma je manje-više dobra. Santjago Segura se očigledno mnogo više dobro zabavljao tokom snimanja nego što je glumio. Ostali glumci su meni potpuno anonimni, izuzev pojavljivanja nekoliko popularnijih glumaca na nekoliko minuta, koji obogaćuju i promovišu film. „Torente“ je doživeo veliki uspeh i pokupio je dosta nagrada, među kojima je, već spomenuta, nagrada za film godine u Španiji, tako da su nastavci bili neizbežni. Kako to obično biva, svaki nastavak je bio sve lošiji i lošiji, iako su posedovali veći budžet od originala.
Ukoliko nemate problem sa nekorektnim humorom i želite dobru zabavu, ovo je pravi film za vas. Zabavan je, bez praznog hoda i pun skečeva i scena koje će vas nasmejati.
7/10
