Inace nisam fan žanra patetičnih drama koje uvek udaraju na najniže pobude i osećaje, ali ovaj film sam odgledala u jednom dahu. Ovaj film zapravo i nije patetična drama, bar ne u tolikom smislu da je patetika izražena i da je to hajlajt motiv filma, već je ovo samo jedna u nizu jako pitko ispričanih sudbina običnih ljudi.
Odri (Halle Berry) i Brajan (David Duchovny) su supružnici, u srećnom braku su skoro jedanaest godina i imaju dvoje divne dece, ćerku Harper i sina Dorija. Žive dobro i imaju skoro sve jer je Brajan priznati istraživač i novca im ne fali. Džeri Sanbourn (Benicio Del Toro) je Brajanov prijatelj iz detinjstva, inače teški narkoman. Njega Brajan često obilazi i pomaže mu, kako razgovorom, tako i novcem što ponekad izazove svađe u njegovom braku jer Odri ne vidi da je njihovo prijateljstvo uzajamno. Jedne večeri Brajan odlazi po sladoled za svoju porodicu, nailazi na par koji se svađa. U pokušaju da pomogne nesrećnoj i premlaćenoj ženi se dešava nešto što će iz korena promeniti živote glavnih junaka.
Režiser filma je priznata danska rediteljka Susan Bier koja je poznata po filmovima In a Better World (2010), After the Wedding (2006) i mnogim drugim. Takođe je poznata po tome što je jedina žena među režiserima koja je čak dva puta nominovana za nagradu Oskar u kategoriji “najbolji strani film“. Ova talentovana evropljanka radi zanimljive filmove sa jakim glavnim protagonistima. Uvek ulazi duboko u priču, veoma lako zainteresuje gledaoca i snima jako emotivne filmove sa moćnim porukama. Takav je i ovaj projekat koji ima momente retrospekcije da bi se radnja i neki događaji valjano objasnili. Za sjajni scenario je zadužen amerikanac Alan Leb, producent i scenarista koji se istakao radom na filmovima Wall Street: Money Never Sleeps (2010), 21 (2008) i nekim samo solidnim komedijama, kao da se vidi kako mu drame najbolje leže.
Najbolje u ovom film je gluma. Do ovog filma nisam videla da Hali Beri zna glumiti, a gledala sam dosta njenih filmova plus onaj za koji je dobila Oskara (Monsters Ball), ali tek me je u ovom filmu oduševila i osim prelepe žene videla sam i glumicu. Lično mislim da sigurno ima više potencijala nego što je pokazala, ali da često bira neke komercijalnije i glupe projekte koji su prolaznog karaktera. Njena uloga je takva da na momente pomislite „ova žena ne zna sta hoće“, a ona glumi takav lik, lik koji ne zna da se snađe i pobrine sama za sebe. Zaista svaka čast, sjajno je odradila ulogu. Benisio Del Toro je jedan od mojih ljubimaca, Portorikanac jako izražajnih crta lica. Ima Oskara za sporednu rolu u hvaljenom Traffic (2001), ali njegova karijera je puna sjajnih uloga, neke od njih su: 21 Grams, The Pledge, Che. Jako uverljivo i empatično je odlgumio ulogu narkomana, bez ikakvog ulepšavanja sa svim etapama. Još jednom je pokazao da je jedan od jačih karakternih glumaca današnjice.
Neki će reći da je film dosadan i da je kliše prica. Možda su u pravu za kliše jer priča na neki nacin i jeste viđena više puta do sada, ali sve te faze kroz koje prolaze ljude koji su nekoga ili nesto izgubili su sjajno odrađene u filmu, možemo se poistovetiti i možemo neke povezati sa scenama iz obićnog zivota. To nije dosadno, to je jednostavno – život.
„Things We Lost in the Fire“ će vas pomeriti, uvućiće vas u svoj tok i eventualno motivisati da možda nekome pomognete. U svakom slučaju, film će vas dirnuti jer je njegova priča izrazito emocionalnog toka koji ne možete ignorisati.
8/10
