“Fight The Dead – Fear The Living“
Kao neko ko uglavnom prezire maniju oko zomija i vampira i kloni se takve tematike u filmskom domenu, mogu reći da sam debelo precenila svoju jaku volju koja je popustila pred ovom serijom. Naime, ovu seriju sam ranije (kada se tek pojavila i bila najpopularnija i must-watch) počinjala da gledam najmanje tri puta i svaki put sam odustajala negde na drugoj epizodi (naravno prve sezone) sa raznim argumentima kojima sam sebe opravdavala zašto ne nastavljm dalje da gledam. Nisam imala tada strpljenja da zagrebem ispod površine i previše olako sam je odbacila i ubacila u kalup prolaznih jednosezonskih senzacija – bezveznih serija o zombijima. Koja greška jer, na kraju krajeva, ovo uopšte nije serija o zombijima.
Ova horor/dramska serija temeljena je na popularnom istoimenom stripu Roberta Kirkmana koji je naravno i jedan od producenata serije. Radnja serije je uglavnom svima poznata: Policajac Rik Grajms, nakon što je ranjen na dužnosti, se nakon izvesnog vremena provedenog u komi budi sam u bolnici. Ubrzo shvata da se desila zombi apokalipsa, a on se trudi pronaći svoju ženu i sina za koje zna da su živi. Nalazi ih žive i zdrave, zajedno sa svojim prijateljem Šejnom i ubrzo postaje vođa te grupe preživelih. Većina dešavanja radnje se odvija u ruralnom delu Amerike u državi Džordžija. U nadi za boljim sutra oni su stalno u pokretu tražeći mirno mesto (barem na tren) za bilo kakav život, a zbog toga se svakodnevno nalaze u opasnim situacijama. Kako njihova situacija iz dana u dan postaje sve opasnija, želja za preživljavanjem kao i neizbežni očaj tera neke od njih do granica ludila. Na svakom koraku suočeni su s nepodnošljivim strahotama koje donose susreti sa tzv. „šetačima“. Kao da to nije dovoljno, nailaze i na neprijateljstvo drugih raspršenih grupa preživelih ljudi koji se koncentrišu na svoj opstanak sada kada je struktura globalnog društva propala.
Prva sezona se sastoji od šest epizoda i donosi nam uvod u priču serije, u likove i u nastalu situaciju. Moram reći da je prva sezona nenadmašiva u svojoj svežini, originalnosti, lepršavosti gledanja kao i neospornim kvalitetom, uopšteno svime pozitivnim što odlikuje neku seriju. Glavni i centralni lik prve sezone, zapravo glavni protagonista serije, je policajac Rik Grajms (Andrew Lincoln). Pravedni, pošteni, veoma moralni i etički nastrojen, na kraju krajeva porodični čovek koji bi sve uradio da zaštiti svoju porodicu, kao i ljude koji od njega zavise. Njegovu porodicu čine njegova supruga Lori (Sarah Wayne Callies) i sin Karl (Chandler Riggs). Grupu preživelih za koje Rik kao njihov vođa postaje odgovoran jos čine (između ostalih) njegov prijatelj policajac Šejn (Jon Bernthal), Deril Dikson (Norman Reedus) lovac u grupi, Andrea (Laurie Holden), labilna žena, nekada sposoban advokat, Glen (Steven Yeun) okretni i spretni Koreanac, inače dostavljač pice. Kraj prve sezone vodi ovu grupu u istraživački centar kod izvesnog doktora Edvina Dženera koji krije strašnu tajnu.
U drugoj sezoni imamo stabilnost mesta dešavanja radnje, ali nestabilnost psihe većine likova iz priče. Druga sezona nam donosi neke nove likove, kao što su Megi Grin (Lauren Cohan) i njen otac Heršel (Scott Wilson), ali i pogibiju nekih starih i odiše nekim letargičnim tempom koji je više miran što se tiče akcije u bilo kom smislu. Fokusira se na odnos nekada dva dobra prijatelja, Rika i Šejna, koji će se trajno promeniti iao zombiji neće ništa imati sa tim.
Treća sezona vodi Rika i ekipu u zatvor kao sledeće mesto gde odlučuju da se zadrže i pokušaju opstati neko vreme. Sezona u kojoj zapravo imamo format druge sezone koja je samo promenila okruženje koje je postalo još opasnije sa novim, intrigantnim likovima. Ova sezona je po meni imala najviše potencijala za razradu, ali je ipak podbacila jer je napravila maltene identičnu prethodnu što se tiče svega, a radnja se samo vrti u krug. Ubijanje do tada konstantnih likova, dovođenje novih. Ipak, treća sezona donosi dva fantastična nova lika, lik opakog i opasnog Guvernera (David Morrissey) i lik misterizone žene Mičon (Danai Gurira).
Četvrta sezona se, po mom mišljenju, vraća korenima prve u svakom formatu i po kvalitetu i svežini, nekako nam opet donosi priču o samim likovima, samo ne onakvim kako smo ih upoznali na početku prve sezone, nego dosta izmenjenim i sazrelim. Zombiji su odavno u nekom trećem planu u ovoj seriji, a četvrta sezona donosi pravu esenciju šta je zapravo najveća opasnost u jednom svetu koji ide apokaliptičnim putem.
Kreatori serije u scenarističkom, producentskom i rediteljskom domenu su, izmedju ostalih, Frank Darabont i Robert Kirkman. Frank Darabont je poznati pisac scenarija i režiser koji je tri puta nominovan za Oskara. Najpoznatiji film mu je definitivno sjajni i svima poznati The Shawshank Redemption iz 1994. godine kao i Majestic, The Green Mile ili The Mist. On je osmislio celu seriju jer se prvi dosetio da bi se istoimeni strip Roberta Kirmana mogao pretvoriti u televizijsku seriju koja bi prvenstveno gledaoce zainteresovala intrigantnim likovima i opasnim situacijama, dok bi horor element, zombiji, bili samo usputni začin. On je to smislio kao priču o preživljavanju grupe koju su spojile okolnosti. Dakle, hajlajt serije je dramskog karaktera, u centru su odnosi likova i njihove sumnje, verovanja, nade i ostalo. Robert Kirkman je pisac stripova koji je doživeo veliku slavu nakon starta serije i koji nam sprema jos tonu maštovitih projekata, a priča se i o mogućim spinofovima, što se tiče The Walking Dead. Od ostalih imena koji rade na seriji spomenuću: Scott M. Gimple, Glen Mazzara i David Alpert. Kao i svim segmentima jedne serije i na muziku se obratilo puno pažnje. Većinu pesama je komponovao izvesni Bear MekKriri, a meni je za oko (i uši) zapala melodija iz treće sezone izvođača Bena Nikolsa, a naziv pesme je The Last Pale Light in the West koja je tribjut povratku lika Guvernera.
Endrju Linkoln, koji glumi glavnog protagonistu serije Rika, možda nije neko zvučnije glumačko ime (bilo tada, u trenutku nastajanja serije), ali je svakako sada našao svoje mesto u glumačkom svetu i zaista je sjajan izbor jednog pravednog čoveka koji nosi teško breme, koje ga na kraju nasilno menja u nešto što mora da bude da bi preživeo iako je uvek mislio da on to nema u sebi. Njegova transformacija lika od prve epizode iz prve sezone, pa do četvrte sezone je na momente zadivljujuća, posebno u četvrtoj sezoni jer nam pokazuje sve moguće emocije i stanja u nekom čoveku u različitim situacijama. Maestralno je uverljiv i nosi celi šou na svojim leđima, baš kao što i njegov lik vodi grupu sve vreme.
Moram da istaknem i meni omiljenog lika Derila Diksona, hilbilija i redneka, lutalicu, čoveka kome ni do koga i ni do čega nije stalo, ali samo na prvi pogled. Njega glumi uglavnom sporedni glumac iz filmova, glumac iz senke Norman Ridus. Norman je prvobitno došao na audiciju za lik Merlea (Merlea glumi odlični Majkl Ruker) i nije prošao, ali producenti nisu hteli da izgube jednog takvog glumca, pa su striktno za njega osmislili lik Derila, Merleovog brata. Nijednog od te dvojice nema kao likova u stripovima, ali su itekako obojica stvorili i zaslužili svoje mesto u seriji i pravo su osvježenje u vidu likova koje glume u smislu predrasuda koje uglavnom imamo za takve likove, američke redneke.
Sara Vejn Colis (koju znamo kao Saru Tankredi iz serije Prison Break) je imala, može se reći, ne tako simpatičnu, da ne kažem neslavnu ulogu Lori, Rikove supruge, koja se spetljala sa njegovim najboljim drugom Šejnom i time uzrokovala dosta problema. Svoj deo na momente iritantno labilne kučke je efektno odradila. Rikovog i Lorinog sina glumi mladi američki glumac Čendler Rigs, 15-to godišnjak koji bi mogao postati sjajan glumac jer je zaista uverljivo odglumio Karla, ispočetka nesnosno i iritantno derište koje zapravo ne shvata opasnost situacije, do razvijanja njegovog lika nadalje u dete koje mora prebrzo odrasti u svijetu koji mu ne donosi ništa dobro.
Ako ovako nastavim o svakom liku ću napisati poduži pasus. To se onda nikad ne bi završilo, zato ću samo reći da su svi glumci, ali baš svi, svoje likove odlično odradili, prilagodili i uverili nas da su zaista takvi kako su nam ih predstavili i nikako drugačiji. Naravno, svesna sam da vi imate svoje favorite kako u stripu, tako i u seriji i da biste možda voleli da sam i o njima rekla par reči, kao npr. o Glenu ili Andrei, ali ja sam se odlučila za spomenute čisto iz razloga jer su na mene ostavili najjači utisak, bio on na kraju pozitivan ili negativan.
Ovaj utisak je morao biti napisan jer sam ja pogledala četiri sezone u četiri dana, dakle sve do sada snimljene i prikazane. Ni serije koje više cenim i koje su sigurno mnogo kvalitetnije i bolje nisu imale takav tretman od mene tako da se pridružujem svim fanatičnim fanovima koji isčekuju sledeću sezonu kao sto smo čekali sunce ovog leta. Ne brinite se, neće biti zombi apokalipse niti bilo čega sličnog. Dočekaćemo i petu sezonu ove godine. Dosada smo preživeli bar 10 najavljenih smakova sveta, ali ako nastavimo ići ovim putem kojim trenutno ide čovečanstvo, sve manje mareći za same ljude, sami sebe cemo uništiti. O tome na neki način zapravo i govori ova serija. Možda je ova serija nastala po nečijoj kreativnoj ideji i mašti i samo radi zarade i mogu nabrojati sve moguće motive, ali nepobitna činjenica je da na kraju krajeva čoveku ne preti najveća opasnost od potencijalne nuklearne havarije, neke prirodne i razorne katastrofe ili nekog smrtosnosnog virusa. Sve je to zakamuflirano u ovu zombi apokalipsu i može se tumačiti na jedan metaforičan i simboličan način i zato ja više volim da pronađem neku dublju suštinu u svemu pogledanom jer je serija ostavila zaista mnogo jak utisak na mene.
Zaista mislim da ova serija ima neku dublju misao i poruku o bivstvovanju čoveka, možda čak i u obliku upozorenja. Dakle, budite upozoreni da peta sezona kreće 12. oktobra i, sudeći po trejleru, donosi nove napetosti, nove situacije, nove likove. Ja znam da jedva čekam. A Vi?
9/10
