Kada vam neko spomene stvaralaštvo Dejvida Linča (David Lynch) verovatno vam prvo padaju na pamet njegova ostvarenja poput Twin Peaks (1990-91), Lost Highway (1997) ili čak Eraserhead (1977), ali nikako i The Straight Story. Naime, odsustvo asocijacije Linča sa ovim naslovom i ne čudi, s obzirom da je u pitanju potpuno atipično ostvarenje u odnosu na njegov izuzetno prepoznatljiv stil. Pri tome nije najjasnije otkuda se Linč rešio na adaptaciju priče zasnovane na istinitom događaju, iako se ne može reći da je to za njega potpuno atipično, ako uzmemo u obzir njegov film The Elaphant Man (1980), koji se takođe bavio stvarnom ličnošću. U svakom slučaju, ovo je film koji u velikoj meri odudara od prepoznatljivog stvaralaštva Dejvida Linča. Sve ovo naravno ne znači da je ovo delo u bilo kojoj meri lošije od bilo kojeg drugog Dejvidovog filma, naprotiv, u pitanju je sjajan film. Ni bolji, ni lošiji, već jednostavno drugačiji.
Kao što ste iz uvoda već mogli zaključiti, film The Straight Story je baziran na istinitoj priči o Elvinu Strejtu koji na krajnje neuobičajen način prelazi 390 kilometara kako bi posetio svog bolesnog brata. Vezano za sam naslov filma interesantno je pomenuti da je s obzirom na značenje Elvinovog prezimena Straight (prav, iskren, pošten), film kod nas verovatno bukvalno preveden kao Prava priča (umesto npr. Priča o Strejtu), očigledno se oslanjajući samo na informacije iz naslova. Ipak, prevod naslova je i ovako sasvim adekvatan.
Elvin Straight (Richard Farnsworth) je ratni veteran u poodmaklim godinama, koji živi sa svojom ćerkom Rose (Sissy Spacek). Na početku filma, saznajemo da je Elvin u dugogodišnjoj svađi sa svojim bratom Lajlom (Harry Dean Stanton). Međutim, nakon saznanja da je Lajl imao infarkt, Elvin istog momenta odlučuje da ga poseti, putujući na motornoj kosilici. Doduše, u pitanju je kosilica koja je veličine manjeg traktora, ali i dalje je u pitanja kosilica prosečne brzine 8.0 km/h, pred putem od 390 kilometara. Verovatno se pitate odakle Elvinu ovako suluda ideja, kada postoje i jednostavniji načini putovanja?
Naime, Elvinova motorna kosilica je jedino “prevozno sredstvo” kojim je u stanju da se vozi bez vozačke dozvole. Elvin je čovek čvrstih principa, reklo bi se tvrdoglav, koji voli da ima kontrolu nad svojim postupcima i zahvaljujući tome, on ne voli da ga bilo ko drugi vozi, a u skladu sa tim ne koristi ni autobus, niti bilo koje drugo prevozno sredstvo koje isključuje njegovu kontrolu nad vozilom. Obezbedivši se hranom i svime za šta je mislio da će mu biti neophodno na ovom putu, Elvin kreće u svoju veliku avanturu.
U filmu The Straight Story nećete videti Linčeve elemente uvrnutih snova i nedokučive simbolike, već toplinu svakidašnjih ljudskih odnosa, koji ih podstiču da se upuste u nesvakidašnje emotivne postupke. Glavni akcenat je na jednostavim, ali vrlo jezgrovitim dijalozima, koji imaju veliku snagu zahvaljujući i vrhunskoj karakterizaciji likova. Pomenutu snagu jednostavnosti u ovom filmu možda najbolje ilustruje scena u kojoj Elvin i Rous, uz minimalno reči, uživaju u posmatranju oluje. Zanimljivo je pomenuti da je uprkos ovoj “uprošćenosti”, Linč upravo ovaj film nazvao svojim najeksperimentalnijim delom, što na prvu loptu može zvučati apsurdno, ali sasvim razumljivo kada se u obzir uzme njegov celokupan filmski rad.
Ipak, nije sasvim isključeno da je Linč ovom pričom želeo da kaže nešto više od puke naracije i potpuno je sigurno da je neko drugi pokušao to i da dokaže , ali mi to definitivno nismo mogli da dokučimo, niti smo pokušavali. Jedno je sigurno, Elvin ima i svoju mračnu stranu, o čemu gledalac može zaključiti samo kroz mrvice informacija, koje se prosipaju kroz škrte segmente Elvinovih priča i tu su tek da zagolicaju maštu. Da li je to dovoljno za razvijanje alternativne teorije o ovom filmu, samo zato što je teško poverovati u Linčevu jednostavnost bez skrivenih namera, prosudite sami.
Gluma u filmu je svakako još jedan zupčanik koji čini da ceo mehanizam filma The Straight Story funkcioniše savršeno skladno. Ričard Farnsvort je za svoj prikaz Elvina nominovan i za Oskara, koji mu je izmakao u korist Kevina Spejsija za film American Beauty (1999). Uprkos sjajnom performansu Farnsvorta u ovom filmu, mora se priznati da je on u trci za Oskara ipak bio autsajder. Takođe, pomenuli bismo i sjajnu rolu Sisi Spejsek, koja je odlično dočarala lik lako mentalno zaostale Rous. Ne treba zaboraviti ni jednog od Linčovih omiljenih epizodista Herija Din Stentona, u ulozi Elvinovog brata Lajla, o čijoj se ulozi na žalost nema puno reći, s obzirom da je njegovo učešće u ovom filmu zaista minimalno.
Kompozitor Angelo Badalamenti se sada već gotovo automatski povezuje sa filmovima Dejvida Linča, a kao i u većini njihovih saradnji Badalamenti je i ovoga puta odradio sjajan posao i celo ostvarenje samo dodatno začino svojom muzikom, koja je učinila da ovaj film bude kompletan na svim poljima.
Pitkost filma The Straight Story je u poređenju sa klasičnim delima Linča svakako veća, što ujedno doprinosi i njegovoj prilagođenosti široj publici. Ipak, za ovaj film se nikako ne može reći da je komercijalan. Ukoliko iz nekog razloga izbegavate ili ne volite filmove ovog reditelja, sa ovim filmom definitivno morate okušati sreću i pružiti mu šansu. Verujemo da ćete se iznenaditi.
10/10
Autor: Nikola Milošev
