Iako sam nedavno rekla da neću pisati preporuke za nove filmove jer ste preplavljeni sa istima na milion sajtova nisam mogla, a da ne napišem osvrt za ovaj film koji je lično jedan od najiščekivanijih filmova ove godine i to sa razlogom, jer sam jako zadovoljna nakon pogledanog. Iako sam sa nestrpljenjem čekala film nisam gajila prevelike ambicije u smislu da se radi o nekom budućem remek-delu u domenu ovog žanra i slično, pa je samim tim i moj konačni utisak jači od „samo dobrog“ jer je ova vestern-drama zaista jako dobar „komad filma“.
Tlo Amerike, 1870. godina. Danski doseljenik Džon, mirni, povučeni, pravdoljubivi porodični čovek (Mads Mikkelsen), nestrpljivo iščekuje dolazak i konačno doseljenje svoje žene i njihovog sina koje nije video sedam godina sa svojim bratom Peterom (Mikael Persbrandt). Kada konačno stignu vozom ukrcaju se u kočiju jer je kuća koju je izgradio za njih izvan gradića. U kočiji osim njih su i dva odmetnika, Natan i Lester kojima se Meri, Džonova žena, dopadne na prvi pogled. U toku puta, u sukobu koji je neminovan, izbacuju Džona iz kočije, koji nakon par sati uprati mesto gdje se zaustavila kočija i pronalazi užasan prizor, ali za njega noćna mora tek počinje.
Kristian Levring (Kristian Levring) je danski režiser i scenarista koji iza sebe ima tek par filmova od kojih se ističe sjajni danski triler iz 2008. godine – Fear Me Not. On je pripadnik avangardne filmske struje/pokreta imena Dogma 95 o kom smo već pisali. U njegovim filmovima preovladavaju mračni, napeti i pomalo depresivni elementi koje on sjajno iskombinuje. Kod njega mračni i depresivni momenti ne prelaze u monotonost ili dosadu već oni sami grade tu napetost i dinamiku filma koja u slično postavljenim filmova ne može tako lako da dosegne željeni nivo. Upravo je takva ova vestern-drama, napeta, mračna i na momente očajavajuca priča sa sjajno posloženim sledom događaja koji moraju da eskaliraju.
Možda neki i misle da je vestern kao žanr izumro, ali pogledajte film, uverićete se da nije. Levring je takođe napisao i scenario za ovaj film, a nesebičnu pomoć je imao i od strane prijatelja, možda i najboljeg danskog scenariste i režisera Andersa Tomasa Jensena (Adam’s Apples, Flickering Lights, After the Wedding).
Kada sam pre nekoliko meseci prvi put videla najavu za film prvo što me privuklo je naravno sjajni danski glumac Mads Mikelsen, a zatim i Eva Grin (Eva Green). Ovo dvoje glumaca, posebno Eva (nastavci popularnih filmova: Sin City i 300) trenutno su jako traženi i samo svojom pojavom mogu da vas privuku da pogledate bilo koji film u kom oni glume.
Za Madsa ne moram pisati da je odglumio fantastično, to je nekako počelo da se podrazumeva. Bilo kakav lik da glumi, film i tematika su nebitni. Sama njegova pojava je dovoljna, a onda on i progovori u filmu. Šta će nam više? Dok, sa druge strane Eva Grin ne mora da progovori nijednu reč, a opet može da iznese svoju ulogu maestralno. Osim lepotom i seksipilom privlači i nepobitnom harizmom glumice kojoj ništa ne predstavlja izazov da odglumi. Tako u ovom filmu glumi tajanstvenu nemu ženu i stalno čekamo nešto više, još od nje. Možda najbolje uklopljen lik u filmu.
Međutim, nisu samo oni bili sjajni nosioci ovog filma, tu je i sjajni Mikael Persbrandt kao Džonov brat Peter, zatim glavni negativac Džefri Din Morgan (Jeffrey Dean Morgan), a meni je pravo osveženje videti nekadašnju Mančesterovu sedmicu – Erika Kantonu u bad ass izdanju. Opet.
Nadam se da vas nisam previše „naložila“ na film da sada pomislite da se radi o nekom nesvakidašnjem wow izdanju ili nekom posebnom tipu filma. Možda na mene ostavlja upečatljiviji utisak jer sam inače fan vestern-drama, sa ovim mračnim elementima. Kada se tu dodaju Eva i Mads ne može da ne valja. Kao i obično, dosta subjektivnosti i ličnog preferiranja u osvrtu, tako da i ovaj put upozoravam (kao i sa filmom Locke) i preuzimam odgovornost da se verovatno većini neće svideti u ovolikoj meri kao što je meni, ali bar Eva mora da vam se svima svidi.
8/10
