Bila je to ljubav na prvi pogled. Od te davne 1987. godine, pa do danas, nikada se nije ugasila i mnogo puta sam joj se sa oduševljenjem vraćao. Emocija je još jača činjenicom da je to bio prvi film (ne računajući crtaće) koji sam sa ocem pogledao u bioskopu. Arni i ekipa u jednom od najdražih mi lično, a i najboljih filmova tog žanra uopšte za većinu filmofila. Naravno, reč je o Predator-u. Zbog toga je i uzbuđenje bilo na vrhuncu kada se pojavio novi nastavak 2018. godine pod imenom The Predator.
The Predator je četvrti film u seriji ili šesti ako računamo ona dva hibridna sa Alien-om. Međutim, svi ti posle Arnijevog iz 1987. nisu bili ni blizu, što kvalitetom, što popularnošću. Onaj drugi može i proći jer je zadržao deo atmosfere prvog, dok su ostali išli na dodvoravanje publici i odstupili su od prvobitne, prvenstveno jezive atmosfere koja ga je krasila. U isti koš može se staviti i ovaj poslednji The Predator, koji nije opravdao očekivanja, barem kada se radi o Predator filmu.
Režiju i scenario potpisuje Šejn Blek, poznat po svom posebnom akcionom stilu filmova kao što su Lethal Weapon, Last Action Hero, Irom Man 3, The Nice Guys itd. On je čak i glumio manju ulogu u originalnom Predatoru. Njegovi filmovi su nabijeni akcijom i humorom i uz njih smo se sjajno zabavljali više puta. Međutim, u tome možda i jeste jedan od glavnih problema, kada je u pitanju The Predator.
Orginalni Predator je bio film koji je dobio status kultni čim se pojavio. Akcijski sci-fi/horor sa odličnom postavom, pričom i tajanstvenim i ubojitim čudovištem. Efekti su bili sami vrhunac i kada i danas pogledate Predatora, on ničim ne zaostaje za najskupljim blokbasterima današnjice, tehnički posmatrano. Rekli bi, pa sve to ima i ovaj poslednji. Jedina je razlika što je prvi Predator imao jezivu atmosferu koju je malo koji film ponovio posle. Atmosferu koja je bila suština i drugih kultnih ostvarenja sličnog žanra kao što su Alien, The Thing itd. Atmosfera koja vas prikuje za stolicu od samog početka i ne pušta do kraja. Ona posebna koja vam se ureže u pamćenje i tražite je, uglavnom bezuspešno, u filmovima posle. Upravo toga nema u The Predator-u i upravo mu je to najveći problem kao Predator filmu.
Da ne bude zabune, za sve koji vole blokbaster nabijen akcijom i humorom, bez previše razmišljanja, The Predator ima šta da ponudi. Priča je dinamična i, što se kaže, vozi u punoj brzini. I pored određenih nelogičnosti i površnosti, pružiće pravu bioskopsku zabavu za sve koji odluče provesti dva sata uz kokice i adrenalin. Ekipa je odlična sa par izuzetaka. Ta odličnanstvenost se prvenstveno odnosi na ekipu ludaka koji funkcionišu savršeno uz sveprisutnu hemiju potrebnu za takvo nešto. Problem, nažalost, što se glumačke ekipe tiče je u naslovnoj muškoj i ženskoj ulozi.
Bojd Holbruk (Boyd Holbrook), poznatog nam iz serije Narcos i filma Logan, se jednostavno ne snalazi u ulozi badass akcionog heroja. Odudara od ostatka ekipe i nema tu harizmu u predvođenju čete ludaka, kakvu je imao Arni sa svojom ekipom. Stiče se osećaj da je na silu tu i nikako ne može da klikne sa ulogom, bilo da je ona uloga akcionog heroja, bilo da se radi o momentima kada bi trebao pokazati i humorističnu stranu iste. Sve je to u disharmoniji sa ostatkom, a samim time i njegove reakcije na određena dešavanja u filmu prouzrokuju da se emocije potrebne za ista nekako rasprše i ne odgovaraju. Izbor drugog glumca za ulogu harizmatičnog akcionog heroja, kakav je svojevremeno bio Brus Vilis i slični, u mnogome bi podigao kvalitet i sveukupan dojam filma.
Sličan, pa i veći problem ima i Olivia Mun (Olivia Munn) u naslovnoj ženskoj ulozi. Izgleda kao da je pala sa Marsa i nikako se ne pronalazi u svojoj ulozi. Njeni izrazi i emotivni odgovor na priču koja se dešava su potpuno van balansa i, baš kao i Bojd, odudara od ostalih. Ruku na srce, njen lik prvenstveno ima problem sa tim kako je napisan, površno i zbrkano. Transformacija od zbunjene naučnice u akcionu heroinu tipa Mile Jovović, koja razbija sve redom i puca iz svih oružja, je potpuno nebulozan i neozbiljan.
The Predator, za sve ljubitelje onog izvornog, će biti u najvećoj meri razočarenje, kao što je bio i za mene. To prvenstveno duguje svom kreatoru Šejnu Bleku, koji, umesto da se posvetio izvornom materijalu i svemu onome što ga je napravilo kultnim filmom, ipak odlučio da gura svoj fazon i potpuno promeni samu suštinu onoga što Predator jeste. Ne mogu reći da je to do kraja pogrešno, jer će The Predator naći svoju publiku i fanove. Posebno u mlađoj populaciji i novim generacijama, naviklim na ovakve blokbastere posljednjih godina.
Čak i loše naslovne uloge nadomestiće odlična ekipa ludaka tako da se ne može izričito tvrditi da je The Predator promašaj, dok za nas poštovaoce izvornog Predatora, to sigurno jeste.
| Scenario | |
| Gluma | |
| Režija | |
| Vizuelni utisak | |
| Lični utisak |
Saša Pešikan
Latest posts by Saša Pešikan (see all)
- The Predator (2018) - 17/09/2018
- Beast (2017) - 10/09/2018
- Sharp Objects (2018-) - 31/08/2018
