Vaša ocena filma:

[Total: 9 Average: 3.7/5]

U poslednje vreme zavladao je trend snimanja akcionih komedija tematski orijentisanih na tajanstveni svet špijunaže. Intencija da se postigne što bolja zabava implicira krhku narativnu strukturu, etabliranu na pojednostavljenom zapletu. U centru pažnje su neobični likovi (uglavnom agenti), kreirani sa namerom da budu što zanimljiviji i da iznesu radnju na svojim plećima. Po običaju se kroz tako osmišljenu špijunsku priču provlači komična crta, odakle se generiše određena doza humora.

Gaj Riči (Guy Ritchie) je žarko želeo da snimi jedan ovako tematski opredeljen film. Problem je bio veoma zgusnut raspored, što je podrazumevalo angažovanje proslavljenog britanskog filmadžije na brojnim, unapred dogovorenim projektima. Upravo iz navedenog razloga do realizacije ideje došlo je sa zakašnjenjem, u periodu kada je već ekranizovano tuce sličnih priča. Meni se kao referentan naslov nameće recimo Kingsman: The Secret Service. Inspiracija je pronađena u popularnoj televizijskoj seriji snimljenoj u periodu od 1964. do 1968. godine. Na adaptaciji su zajednički radili Lajonel Vigram i Riči, s tim što je potom sve to doterano (uz par korekcija) i pretočeno u scenario za dugometražni film.

Narativ je zadržao autentično ruho hladnoratovske konfrontacije koja je dostigla dramatične razmere na liniji razgraničenja sa početka 60-ih godina. Berlin, podeljen na istočni i zapadni deo, poprište je uvodnog dela. Upoznajemo lepu automehaničarku Gabi (Alicia Vikander) u istočnom delu grada. Američki CIA agent Napoleon Solo (Henry Cavill), zbog počinjenih greha iz prošlosti (bivši lopov uhvaćen na delu), prinuđen je da radi u interesu Ujka Sema. Dobija zadatak da privlačnu Gabi sprovede preko ‘gvozdene zavese’ na područje grada u kome Ameri uveliko sprovode proces demokratizacije obnovljene Nemačke.

Međutim, na istovetnoj misiji nalazi se i mladi, sposobni KGB operativac Ilja Kurjakin (Armie Hammer). Početni sukob dvojice agenata uskoro prerasta u timski rad, kada im njihovi šefovi nalože da obave zajednički zadatak na misiji u Italiji. Gabi je spona koja će im poslužiti da uspostave kontakt sa čelnicima tajne pronacističke organizacije. Poverljive informacije ukazuju da bivši nacisti i njihovi sledbenici imaju formulu za proizvodnju nuklearnog oružja, što je otvorena pretnja za suverenitet dve vojno-političke super-sile…

Avanture agenata prikazane su u šaljivom tonu, a u pojedinim segmentima, narativ prelazi u parodiju i čistu sprdnju. Eksplicitni primer jeste sjajna scena kada Napoleon u kamionu mirno sedi i uživa u ukusnom sendviču, dok njegovog kolegu Kurjakina ‘zaglavljenog’ u gliseru zlikovci besomučno ganjaju, uz ugodne zvuke italijanske kancone. Interakcija među glavnim protagonistima inicirala je niz duhovitih dosetki, sarkastično oštrih replika i urnebesnih zgoda i nezgoda.

Dvojica rivala, različitih karakternih crta, ostavljaju povoljan utisak u zajedničkim kadrovima. Ima tu i split skrinova, kada ih gledamo u akcionim sekvencama, što je jasan parametar da režija stalno drži fokus na njima, potencirajući to započeto nadmetanje i dokazivanje pred lepom Gabi. Ona je neophodan začin, jer svojim izraženim ženskim atributima šarmira i provocira momke. Dodatno podiže tenzije u već uzavreloj situaciji. Dopadljivo je što su likovi razigrani do te mere, da dobijamo i blagi nagoveštaj moguće romanse (prevashodno tu mislim na raznorazne čarke između Ilje i Gabi).

Za pohvalu je što nisu zanemareni ni sporedni likovi. Pogotovo se to odnosi na par negativaca. Ujka Rudi (Sylvester Groth) je maestralno oslikan, kao inteligentan tip sa akcentom, finim manirima, da bi na kraju razotkrili njegovu psihotičnu prirodu, koja ga deklariše kao neprikosnovenog gospodara bola i patnje. Definitivno je bacio u zasenak svoje šefove, italijanske buržuje aristokratskog porekla, mada su Viktorija (Elizabeth Debicki) i Aleksander (Luca Calvani) intrigantni svako na svoj način. Ona hladna, brutalna kučka, a on nepopravljiv i povodljiv ženskaroš.

Glomazni glumački ansambl može se reći da je ‘odsvirao partiture na visokom nivou’. Henri Kavil i Armi Hamer se sasvim dobro nadopunjuju u brojnim zajedničkim scenama. Prosto se ne mogu oteti utisku da su iskoristili i dobrodošlu moć improvizacije u datim momentima. Alisija Vikander pružila je solidan performans, što je još jedan dokaz kako poseduje retko viđen talenat za glumu. Podjednako dobro se snalazi u komedijama, kao što je slučaj i sa dramama, što pokazuje da njen potencijal seže do neslućenih granica. Uostalom nije nimalo slučajno što se tolike filmadžije otimaju da je privole da bude važna figura u njihovim projektima. Silvester Grot je ukrao pažnju publike u svakoj sekundi gde se pojavljuje i zaista zaslužuje samo komplimente za impresivno prezentirane komičarske veštine.

Što se tiče tehničkog aspekta, lako je uočljivo da se skoro ništa nije prepuštalo slučaju. Scenografija je perfektna, naročito dolazi do izražaja u oslikavanju mračnog, avetinjski pustog Berlina (istočni deo naravno). Samo još jedan filmski osvrt preko žice ili, da budem koncizan, na ono što je ostalo iza ‘gvozdene zavese’. Nasuprot tome, imamo taj opojni miris glamura Italije, sa raskošnom arhitekturom, luksuznim automobilima, besprekornim stajlingom tajkuna i aristokratije i agentima na zadatku, dobro zakamufliranim u lažne identitete, dok se šepure u finim odelima i uglancanim cipelama. Očigledno da je Džoana Džonston uradila sjajan posao, jer su kostimi u značajnoj meri podigli estetski nivo. Korišćeni špijunski gedžeti deluju tek simpatično i pomalo nostalgično, posmatrani sa današnje tačke gledišta tehnološkog razvoja.

Soundtrack je bez sumnje, zaštitni znak ovog špijunskog slepstika. Ukusno aranžirani od strane Daniela Pembertona, verno slede svaki kadar i diskretno naglašavaju svaki detalj u priči.

Neću da prećutim činjenicu kako je Gaj Riči mogao i bolje da uradi ovaj rimejk. Pre svega se to odnosi na suviše krute scenarističke okvire. Narativ liči na jedan zanatski razrađen šablon, što je vidljivo od početka pa do samog kraja. Izostala su iznenađenja u smislu zaokreta u priči, studiozno dočarani zaplet (uz neizbežne podzaplete) i vešto prikriven rasplet. Falilo je puno toga na šta nas je već navikao ovaj genijalni reditelj.

Smatram da ova komedija ne spada u njegove najbolje filmove, no uprkos tome zaslužuje da joj pružite šansu. Britak humor, lagana akcija i galerija otkačenih likova jesu aduti koji garantuju dobro zezanje. Ako pođemo od premise da se ovde ništa ne prihvata suviše ozbiljno, bez obzira na korišćenje zgodnih referenci na važne istorijske događaje ili diplomatsko-političke spletke, postoji realna mogućnost da The Man from U.N.C.L.E. zadovolji vaša očekivanja i ostavi vas u dobrom raspoloženju. Do izvesnog nastavka, kome se iskreno unapred radujem.