Vaša ocena filma:

[Total: 5 Average: 3.8/5]

Kao što verovatno znate, Pixar radi na nastavku The Incredibles. Razmišljao sam ovih dana o prvom filmu, tačnije o Sindromu, negativcu kog tumači Džejson Li, jedan od najbolje prikrivenih sajentologa Holivuda. Ako se sećate, sve što je on želeo bilo je da pomoću tehnologije koju je stvorio zahvaljujući svom velikom znanju podari svim ljudima supermoći jer „Kad su svi super, onda to više niko nije!“.

Priču o Lego filmu započinjem na ovaj način jer je, sa stanovišta priče, ovo ostvarenje miks The Incredibles, Matriksa, Orvelove 1984 i, naravno, Toy Story. Zvuči malo komplikovano za crtać namenjen deci, ali dodavanje LEGO šmeka celoj priči dovoljno ublažava stvar i čini je dostupnom širokoj publici.

Glavni antagonista u filmu je predsednik Biznis koji vlada zemljom načinjenom od LEGO City setova. U toj zemlji, sve je pod konac, žitelji imaju knjižice kojima im je prepisano ponašanje od jutra do večeri (koje, naravno, izgledaju kao LEGO brošure sa uputstvima) i, kako pesma kojom efikasno ispiraju stanovnicima mozak kaže, everything is awesome. Međutim, sve je zapravo daleko od idealnog jer Biznis je zapravo punokrvni zli čarobnjak koji živi u strahu od proročanstva koje je, osam godina pre početka glavne radnje filma, izrekao njegov protivnik: jednoga dana, pojaviće se lik koji će pronaći Kocku Otpora (Piece of Resistance) i koji će biti graditelj kakvoga svet nikada nije video, poznat po svojoj imaginaciji i inventivnosti.

Kako je već red, Kocku pronalazi Emet, jedan od građevinara koji je, čak i u masi uniformnih likova i mišljenja, poseban samo po svojoj običnosti. Šta je, tu je, Emet prihvata igru i zajedno sa lepoticom Vajldstajl, čarobnjakom Vitruvijusom, Betmenom i stvorenjem imena Junikiti (Unikitty) koje je, kako ime i kaže, mačka-jednorog, kreće u spasavanje LEGO svetova. Cela radnja ima i svoj pandan u stvarnom svetu, što priču stavlja u realne okvire i u domenu stvarnosti.

Humor u filmu je sjajan i postojan, u tom smislu što ne postoji nekoliko ključnih momenata u kojima ćete se zaceniti od smeha već će vam osmeh sve vreme biti na licu. Animacija, koja je od „CGI namerno napravljen tako da deluje kao stop motion“ sorte je zaista fenomenalna, a i stvari koje su tipične za LEGO su sjajno uklopljene u priču (na primer, ima tome već desetak godina, pojedine LEGO minifigure imaju dva izraza lica, u zavisnosti od toga koji deo glave okrenete napred – ovde je to iskorišćeno tako da su tradicionalni Dobar i Loš policajac spojeni u jednoj figurici).

Sve bi bilo sjajno da nije krajnje poruke filma koja je, paradoksalno, nešto sa čime se da lako složiti, ali i nešto što se kosi sa politikom LEGO kompanije. Bilo kako bilo, zarada od ovog ostvarenja je tolika da su, videvši koliko su para zgrnuli, ljudi iz pomenute kompanije pokrenuli rad na nastavku koji izlazi za tri godine.

Još jedan paradoks koji je, izgleda, neminovan za filmove zasnovane na igračkama i igrama, jeste da je ovaj film namenjen širokoj publici. Kao neko ko pasionirano skuplja Castle, Star Wars i Pirates temu i ko kupi City ili Creator set kad ga svrbe pare, slabo šta sam novo video u ovom ostvarenju. Ideja o paralelnim svetovima već postoji u The Adventures of Clutch Powers crtaću, koncept slaganja novih stvari od pronađenih kockica, kao i ideja o tome da svaki lik ima neke specijalne veštine i poteze prisutna je u svim LEGO igrama, od Star Wars do Marvel Super Heroes, a animirani serijali Ninjago i Chima već su me navikli na to da je LEGO svet pandan našem, sa malo izmenjenim pravilima.

To ne znači da nisam uživao u ovom filmu, naprotiv. Za mene je ovaj film na neki način bio „LEGO Wreck-It Ralph“, s tim da je, čak i ako povučemo tu paralelu, bolji od ovog drugog.

Dakle, bilo da ste neko ko se seća LEGO kockica po onom jednom jedinom setu koji vam je nekad davno donela tetka iz Nemačke ili neko ko je do guše u LEGO svetu, uživanje u ovom filmu vam je zagarantovano, sve dok ne mislite previše o konačnoj pouci. No dobro, imaju najmanje još jedan nastavak da poprave utisak ukoliko vam se ovaj nije svideo.

9/10

Autor: Nenad Nikolić