The Last Stand (2013)

Vaša ocena filma:
[Total: 7   Average: 3.4/5]

Idilično mirno mestašce Summerton Junction, u neposrednoj blizini američko-meksičke granice, iznenada postaje poprište burnih dešavanja koji će direktno ugroziti živote nedužnih građana. Dolazak grupe stranaca poremetiće ustaljeni ritam življenja lokalnih žitelja. Kada ubiju matorog traktoristu, nemilosrdni plaćenici kreću da zavode teror, ubeđeni da mogu nesmetano da sprovedu deo plana koji će omogućiti pažljivo isplanirano bekstvo najopasnijeg meksičkog narko-bosa Gabriela Corteza. Međutim ni krimosi, a bogami ni jake policijske snage, nisu računali na lokalnog šerifa  i njegovu malobrojnu ekipu saradnika. A

Rej Ovens (Arnold Schwarzenegger) je čovek koji je video puno krvi, toliko puta se suočavao s smrću i ume da se izbori s nevoljom. Pre svega, on je policajac kome hrabrost ne nedostaje, a značka koju nosi obavezuje ga na poštenje i da se pridržava zakletve da niko nije iznad zakona. Duboko usađen moralni kod ne dopušta mu bilo kakav kompromis s ljudima ogrezlim u zločin. Naprotiv, oni zaslužuju da budu kažnjeni, a Rej je tip koji će svoj posao da odradi do kraja.

Korejski filmadžija Đi-Vun Kim (Jee-Woon Kim) (The Good, the Bad, the Weird, 2008.) debituje u Holivudu, na projektu koji mu je omogućio saradnju s nekadašnjom ikonom akcionog žanra. Na scenariju je radio Endrju Knauer, mada je opšte poznato da sugestivni režiser poklanja pažnju raznim detaljima, tako da ni ovog puta nije napravio izuzetak. Naime, dao je brojne sugestije i predloge, što se pokazalo kao pun pogodak. Inovativan pristup ogleda se u tome što veći deo filma pratimo kao dve paralelne priče. Dinamičan razvoj događaja dovodi nas do završnice, u kojoj se dve priče stapaju u jednu. U raspletu će se ukrstiti sudbine dobrih i loših momaka, odakle samo jedna strana može izaći kao pobednik.

Posebno dopadljivo je što režiser ima sluha za dobru akciju, tako da servira urnebesno dobre fajtove i vatrene obračune u maniru starih vesterna. Pritom ne zapostavlja ni ostale segmente priče. Obezbeđuje nam izvrsno kreirane humorne sekvence, fino začinjene parodiranjem osnovnih postulata na kojima su iskonstruisani adrenalinom nabijeni akcioni blokbasteri. Udahnuo je svež, duhovit pristup u filmskom žanru koji je još pre 30-ak godina doneo enormnu popularnost i slavu nabildovanom Arniju.

The Last Stand 2

Takođe, nije zanemarena karakterizacija glavnog lika, kao i negativca, što nas u neku ruku priprema za konačan obračun. Ostajući dosledan žanrovskoj konvenciji, režiser nam je priuštio spektakularno finale u kome je evidentan sudar dva potpuno drugačija psihološka profila (‘moje poštenje nije na prodaju’ je esencija čitave priče). Mešavina brutalnog nasilja, žestoke pucačine, vozačkih vratolomija u stilu Need for Speed, sa solidno napisanim i dovoljno zanimljivim akterima (na trenutke baš i duhovitim), jasan je pokazatelj kako je ovde postignut zadovoljavajući balans, što ovom akcionom trileru daje posebnu dimenziju. Čini ga neverovatno gledljivim, ne samo nostalgičarima za prohujalim 80-im prošlog veka, već i mlađoj populaciji, navikloj na high-tech akciju s mnoštvom CGI-efekata.

Arnold Švarceneger se definitivno vratio na veliki ekran i nakon ovoga, slobodno mogu da konstatujem da uprkos poodmaklim godinama (što u par scena on samoironično ističe), još uvek ima šta da kaže i pokaže. Kasting je na mestu, jer odlične epizodne role u kojoj defiluju Luis Guzman (Luis Guzmán), Džoni Noksvil (Johnny Knoxville), Rodrigo Santoro (Rodrigo Santoro), Džejmi Aleksander (Jaimie Alexander), jesu najbolja potvrda. Da spomenem i onu drugu stranu, stranu koja hoće da bude iznad zakona. Španski glumac Eduardo Noriega (Eduardo Noriega) je sugestivno oslikao lik narko-bosa, ekscentrika inficiranog brzom vožnjom. Umalo da zaboravim još jedno blistavo izdanje u roli (a šta bi on drugo ?) nepopravljivog lošeg momka, ljigavca par-excellence. Pogađate, Peter Stormare (Peter Stormare) je opet u svom elementu (čitaj: na visokom nivou), tako da se nametnuo, ovog puta kao bezobzirni psihopata Barel.

The Last Stand 3

Tehnički aspekt je zadovoljio jer je odrađen zanatski vešto, nenametljivo se provlači kroz koncept celokupne priče. Kamera, montaža, ali i muzika jesu sastojci koji su funkcionalno usklađeni i doprinose da akcija vizuelno dobro izgleda i pristojno zvuči. Ono što ipak daje aromu jeste gromada od čoveka koja dominira u svakom kadru, bez obzira da li je reč o tuči, pucnjavi ili tek njegovoj ciničnoj dosetki. Definitivno, Švarceneger je dovoljno ubedljiv argument da poklonite pažnju ovom adrenalinskom akcionom trileru. Nećete se pokajati, verujte mi na reč.

Scenario
Gluma
Vizuelni utisak
Lični utisak

Autor: Boban Marković

Siniša Stajić
Latest posts by Siniša Stajić (see all)