The Hurt Locker (2008)

Vaša ocena filma:
[Total: 6   Average: 4/5]

Većina ljudi će nakon čitanja opisa radnje filma odustati od gledanja uz tipičan izgovor i mišljenje da se radi o još jednom ratnom filmu koji propagira američku demokratiju. Ako to uradite i vi, napravićete veliki propust. Ovaj film nije takav, već je upravo suprotno. Ovo je antiratni film koji ćete shvatiti na pravi način ako mu date šansu. Takođe, veliki plus je to što je film lišen patetike, koja je skoro obavezna u sličnim projektima. Ovaj film nudi jasan i, može se reći, istinito tužan i okrutan prikaz rata i razarajućih posledica istog na ljudsku psihu.

Irak. Bagdad. Specijalna jedinica vojnika, obučenih za najopasniji posao na svetu – demontiranje bombi, samo par nedelja pre toliko željenog odlaska kući, nakon pogibije njihovog glavnokomandujućeg oficira – dobija novog zamenika koji nije ono što su očekivali. Kada ih novi narednik Džejms preuzme, on ih stalno tera u nove zadatke opasne po život. Dok se vojnici bore sa novim nekonvencionalnim vođom i njegovim, samo naizgled, olakim shvatanjem posla kao smrtonosnog izazova, rat sve više besni, kako u njima samima, tako i su samom Iraku koji postaje sve krvaviji.

Režiserka ovog filma, Ketrin Bigalou (Kathryn Bigelow), kao da je našla novu sebe nakon što se razvela od Džejmsa Kamerona (James Cameron) i usput je pronašla sjajan recept za jedan jako dobar i poučan antiratni film. Ipak, nije nastavila tim receptom i u najnovije projektu Zero Dark Thirty, koji predstavlja veliku količinu jeftine ratne američke propagande.

Scenario je odličan, kao i režija. Ovo je jedan slojevit film prikazan u malo drugačijem tehničkom svetlu. Taj tehnički deo je perfektno realizovan, sniman sa dosta krupnih kadrova, na lokacijama u, naravno, Iraku, kao i u Jordanu i Kuvajtu, sa ručnom kamerom, što daje veliki plus autentičnosti i uverljivosti samog filma. Kvalitet izrade dokazuje čak devet nominacija za Oskara, od kojih je osvojio šest (za režiju, scenario, montažu, editovanje zvuka, montažu zvuka i fotografiju).

Film nije ispunjen dinamičnim scenama borbe, kao što svi očekuju. Akcentovana je unutrašnja borba vojnika sa samim sobom, napeta unutrašnja klaustrofobičnost pojedinca kada se nađe “licem u lice“ sa bombom, u ovom slučaju narednika Džejmsa. Njemu je rat postao sredstvo za podizanje adrenalina umesto obaveze koju većina moraju nevoljno da ispune. Njega je sjajno, efektno i jako uverljivo odglumio Džeremi Rener (Jeremy Renner), koji je definitivno zaslužio Oskara za najbolju mušku ulogu, ali ga je te godine zaobišao zlatni kip i otišao je u ruke Džefu Bridžisu. Moram spomenuti Antonija Mekija (Anthony Mackie), koji je bio solidan, dobro je parirao (u glumačkom smislu) naredniku Džejmsu kao njegov podređeni i predstavljao je retki glas razuma u svom tom ludilu, zatim Dejvida Morsea (David Morse) i lepu Evanđelin Lili (Evangeline Lilly) koju znamo kao Kate iz serije Lost.

Ovo je jako težak film, životna drama koja prepliće sudbine mnogih. Priča koja pokazuje kako rat nije nimalo zabavan, pokazuje sve okrutnosti jasnim i grubim prikazom svih strahota, u najgorem mogućem obliku. Osim toga, prikazuje koliko je poguban za ljudsku psihu, i ne stavlja se jasno ni na jednu stranu, jednostavno poručuje ono što svi znamo – rat je droga. Međutim, nije lako skinuti sa te zavisnosti.

9/10

The-Hurt-Locker-the-hurt-locker-12026210-1200-674