„Većina reditelja snima filmove svojim očima, ja snimam filmove svojim testisima.“ Alejandro Jodorowsky
Nakon što sam uradio recenziju za film El Topo znao sam da ću napisati jednu i za „The Holy Mountain“, projekat istog reditelja. Spomenuo sam u toj recenziji kako je taj film bio omiljeni film Džona Lenona i njegove tadašnje devojke Joko Ono, i da je Lenon nagovorio menadžera Alen Kleina da otkupi prava za El Topo. Nakon El Topa je Lenon donirao Jodorovskom milion dolara kako bi mogao snimiti sledeći film. Tako je Jodorovski počeo snimati i svoj treći dugometražni film „The Holy Mountain“, koji je isto kao El Topo već poznati andergraund klasik. Klein i Jodorovski su se opet našli u sukobu, pa je ovaj film tek 2007. prikazan na DVD-u. Režiser je rekao da ne snima filmove kako bi zaradio pare već, kako bi ih potrošio.
Film prati jednog lopova koji liči na Isusa. Lopov se, pored toga, odmah na samom početku kao i on nađe na krstu, dok ga neka deca i jedan bogalj gađaju kamenjem. Od bola se on probudi, siđe sa krsta i otera decu, dok bogalj i on postaju prijtalji. Lopov se kasnije upozna sa jednim alhemičarom koji mu nudi večni život, njemu i sedam najbogatijim i najmoćnijim ljudima na svetu. Svih sedam od njih su bogati, moćni i zli, svaki od njih predstavlja jednu planetu u solarnom sistemu i svako na svoj način ugrožava ljudskost. Uskoro alhemičar, lopov i tih sedam bogataša kreću u uvrnutu i ludu avanturu da se popnu na to sveto brdo gde će otkriti tajnu večnog života.
Ovo je sigurno jedan od najluđih i najgenijalnijih filmova ikada. Film je jedan j****i trip i to od prve do zadnje sekunde. Pripreme za snimanje nisu ništa manje lude nego što je sam film. Sedamnaest dana pre nego što su se oni popeli na brdo, šestoro ljudi je umrlo od vremenskih nepogoda, ali to režisera nije moglo zaustaviti i on se uprkos svim upozorenjima da ne ide popeo zajedno sa tigrom i filmskom ekipom. Kako bi se spritualno spremio za film doveo je sebi dva zen majstora. Jedan od njih ga je ohrabrio da proba LSD, dok mu je drugi predložio neko vreme da živi zajedno sa filmskom ekipom. Režiser je prihavtio predlog i doveo ih sve da žive zajedno sa njim cela tri meseca u kojima su se svi drogirali LSD-om i pečurkama i spavali su svaki dan samo po četiri sata. Prvi deo filma je snimljen u Meksiku, a onda su morali napustiti jer ni crkva ni policija nisu bili mnogo srećni u kom svetlu ih režiser prikazuje. Jodorovskom to nije ništa novo, zbog svojih filmova mu je već često prećeno smrću i čak je isteran iz Meksika, pa je drugi deo filma snimio u Njujorku.
Mi smo slike, snovi, fotografije. Ne smemo ostati ovde. Zatvorenici! Mi ćemo razbiti iluziju. To je čarolija!
Ovaj čovek je zaista jedan veliki umetnik. On najbrutalnije i najodvratnije stvari pretvara u umetnost, a kao pravi umetnik mrzi biti zavisan od para. To se da primetiti u filmu i iz istih tih razloga je bio u sukobu sa menadžerom Bitlsa. Film je pun boja koje se nalaze u nekim scenama gde vlada neko nasilje, iz ljudskih rana izlaze boje umesto krvi. Prava umetnost! Film u skoro svakoj sceni se može pauzirati i bilo koju scenu možete uzeti i napravit sliku od nje. I ovaj film je pun mistike, religije, filozofije, seksa i mnogih drugih stvari. Na neki svoj umetnički i uvrnuti način Jodorovski prikazuje svet koji je zavisan od para, hladnokrvnost vlade prema običnom narodu, pojedince koji svojim parama vladaju svetom. Sve što je prikazano, sva filozofija i značenja filma, nisu prikazana direktno, osim direktne i jasno vidljive mržnje režisera prema religiji. Da bi se razumeo film nije dovoljno gledati ga jednom, prvo gledanje će se verovatno završiti pod motom „šta sam ja ovo, kog đavola, gledao“, ali film ima smisla, samo ga treba dobro potražiti.
Mnogo sam čitao o ovome čoveku kom se zaista divim, ali ne može sve stati u jednu recenziju, pa ću za kraj još otkriti kako je Jodorovski opet skoro sve preuzeo na sebe. Glavna uloga je bila njegova, kao i pisanje scenarija i režiranje. Kostime, montažu, čak, uz pomoć drugih, i saundtrek je sam uradio. Jodorovski je ove godine napunio 83 godine, vreme je za penziju i da se povuče, ali ne i za njega. Nakon 23 godine od svog zadnjeg propalog projekta i pokušaja da snimi jedan holivudski blokbaster, Jodorovski je snimio svoj autobiografksi film La danza de la Realidad, za kog još uvek, na moju veliku žalost, nema prevoda.
Ovo je kultni andergraund film pun uznemirujućih scena i dubokih značenja kome je veoma teško odrediti žanr kome pripada. Bez obzira na sve, svaki pravi filmofil treba da ga bar jednom pogleda, iz poštovanja prema ovom sjajnom filmksom umetniku.
10/10
Autor: Selmir Balić
