Ovaj feel good movie je obrada istoimenog filma (onog dela Kanade koja govori francuskim jezikom) iz 2003. godine. Dotičnog nisam gledao, ali sudeći prema posteru plot, kao i neke scene se ne razlikuju od ovoga filma snimljenog deset godina posle. The Grand Seduction ne izmišlja toplu vodu, ali vam svakako dođe kao pametno prepisana terapija za opuštanje nakon napornog dana. Film zrači pozitivom naglašenom laganim humorom, kojemu opraštamo naivnost u nekim zapletima i kao gledalac, upravo zbog takve iskrene energije, zažmurimo na jedno oko.
Storija počinje jednim setnim monologom naslovnog lika Mareja (Brendan Gleeson): Kad sam bio mali Tidli Hej je bio jedna velika luka. Život je bio jednostavan i lijep, a završava pomalo utopističkim Sada je sve zamrlo. Bajkovitost tih sretnih vremena ukrašena je scenom malog Mareja na krovu kuće, koji gleda prema zvezdama reflektirajući se na Petra Pan“ i stavke Ne želim da odrastem. Želim da ostanem zauvek dete, jer kao odrastao gubim tu privilegiju da se igram i uživam.
Iskreno, jako volim filmove koji se snimaju po periferijama, zabačenim lukama, mestašcima gde svako svakoga zna. Ta prekrasna tišina, vetar koji njiše, more čije plavetnilo izvire sa novim danom, slatkaste kolibice od drveta i makadamski puteljci koji vode u tih kućica iz kojih dimi prijateljski oblak ili se čuje miris sveže ispečene pogače, leči dušu i ispunjava je iskonskom čistotom. Marej. kao i većina na ostrvu, živi od pišljive socijale, koju potpisanom priznanicom od davno pokojnog Petija uduplava, varajući na sitno državu prepravljajući strujno brojilo i ilegalno gledajući kablovsku. Tako mu ostaje dovoljno novca da presedi u obližnjem pabu, komentarišući hokej, družeći se sa lučkom svitom, posebno sa ciničnim, ali odanim prijateljem Simonom (Gordon Pinsent).
Zbog toga što ništa ne rade žitelji tog mesta ne osećaju se više muškarcima. Čak i to udara i na onaj mali modjo u donjem delu tela. Odlaskom njegove žene iz sela u grad zbog posla, kao i gradonačelnikov beg iz potpune letargije, uzdigne Mareja da se trzne i da ovo mesto učini ponovo ponosnim. Ubacuje se u pregovore (kojima se bavio gradonačelnik) za potpisivanje ugovora o fabrici za reciklažu, čiju će gradnju sponzorisati naftna kompanija. Naravno, oni moraju zadovoljavati neke minimalne uslove za to. Ne sme biti manje od 150 radno sposobnih ljudi, a moraju i srediti problem lokalnog doktora sa stalnim zaposlenjem.
Izbor padne na mladog perspektivnog i nadobudnog Dr. Luisa (Taylor Kitsch), kome carinik blizak tim ljudima pronalazi malu količinu kokaina. Da bi spasio svoju karijeru lekar nema izbora nego da prihvati društveno korisni rad u trajanju od mesec dana u toj „zabiti“. Sada u funkciji gradonačelnika Marej nastoji sitnim zavođenjem i naoko beznačajnim prevarama navesti mladog lekara da se zaljubi u to tiho mestašce i prihvati posao za stalno.
To je ukratko priča o filmu koji već na početku nagoveštava neformalno lagani ton koji će se prožimati kroz celo njegovo trajanje. Treba pohvaliti sjajan izbor muzike koja u sebi sadrži tradiciju irskog folklora obogaćenog melanholičnim kantri dodacima. Brendan Glison je opet po ko zna koji put dokazao da je fantastičan glumac. Njegova interpretacija Mareja je tako slatka, topla i realna da jednostavno poželite da vam je prijatelj. Za humorne elemente najčešće je zaslužan Gordon Pinset u ulozi čangrizavog Sajmona, dok je jedina mana filma nategnuta ljubavna priča doktora i lokalne lepotice koja radi u pošti.
Kroz film se neprimetno provlače i neke ozbiljne priče o korupciji unutar naftne kompanije, sveopštoj globalizaciji i uništavanju okoline od tih monopolističkih društava. Prećutno osuđuje nestanak i nedovoljno cenjenje teških, ali ponositih poslova (ribarstvo, rudarstvo) sa sedam kora hleba, koji se usled promene zakona i sve većeg upliva mašina i kompjuterizacije zamenjuje ponosite i čelične muškarce koje smo sretali u Fordovom klasiku How Green Is My Waley.
Robotizacija je za sada dobila bitku, ali nadam se da neće dobiti rat. Ipak, mašine ne mogu voliti, strasno voditi ljubav i uživati u tim malim zajedničkim trenucima koje proizvode uzdah zadovoljstva iz tog nepokolebljivog dragog lučkog mesta. Petar Pan je uzleteo i skinuo zvezde sa krova.
7/10
