The Good Nurse (2022)

Vaša ocena filma:

The Good Nurse je ekranizacije istoimene true-crime knjige Čarlsa Grebera iz 2013. godine u kojoj je autor opsežno istraživao Čarlsa Kalena, serijskog ubicu koji je svoje žrtve pronalazio u bolnicama u kojima je radio kao medicinski tehničar. Režiju potpisuje Tobijas Lindholm, autor danskih filmova The Hunt i Another Round, a scenario Kristi Vilson-Kerns. Film je premijerno prikazan na filmskom festivalu u Torontu 11. septembra da bi nakon kraće bioskopske distribucije stigao na servere Netflix-a pre tri dana.

Radnja prati istinitu priču u kojoj akcentuje medicinsku sestru Ejmi Loren (Džesika Čestejn) koja je posumnjala da je njen kolega Čarls Kalen (Edi Redmejn) direktno odgovoran za niz misterioznih smrtnih slučajeva njihovih pacijenata. Sve je krenulo kada je pacijentkinja o kojoj je Ejmi brinula pre nego što je Čarls preuzeo dužnost preminula pod nerazjašnjenim okolnostima, a bolnica je obavestila policiju sedam nedelja kasnije kada je telo pokojnice već bilo kremirano. Ejmi je samohrana majka dve devojčice koja radi noćne smene na jedinici intenzivne nege i koja ima ozbiljnih zdravstvenih problema vezanih za srce, ali je spremna da sve rizikuje kako bi otkrila pravu istinu.

Na kraju filma mi znamo kako je Čarls Kalen trovao pacijente lekovima i kako je otkriven bar neki zvanični broj njegovih zločina (29). Međutim, što se tiče lekcije koje treba da izvučemo iz takve lične zloupotrebe moći i institucionalne ravnodušnosti ili straha koji su mu omogućili da radi toliko dugo u toliko različitih bolnica, scenario se radije pridržava osnovnim pitanjima vezanim za metode i sredstva koje je Čarls koristio, kao i za istragu. Hladna posvećenost činjenicama uz dodavanje izmišljenih detalja sprečava film da prenese pravi bes i užas koje bi takvi zločini iz pravog života trebali da izazovu.

Iako filmu ne manjka emotivnih scena, ovo tumačenje priče ima problem u prikazivanju cene zločina ovog čoveka. Nekoliko žrtava je ukratko predstavljeno, dat im je pogled na lični život i trajno nestaju osim kao imena na listi žrtava – prijatelji i članovi porodice koje žrtve ostavljaju za sobom ne dobijaju priliku da kažu šta imaju. Scenario želi da sagledamo ove zločine iz više uglova, ali je primetno odsustvo perspektive ljudi koji su najviše povređeni tim zločinima.

Redmejnova izvedba je uznemirujuća zbog toga što lik malo odaje svoju pravu prirodu. Čak i u scenama kada njegovo lice zauzima veći deo kadra mi ne dobijamo ni nagoveštaj emocija jer Čarls ima izgled potpune apatije. Glumčev prigušeni rad ovde je jeziv, a na momente odaje značajno upozorenje, sve do samog kraja kada sav mrak i neki neodređeni osećaj ludila izbiju na površinu u sceni koja potvrđuje ono što već znamo o njemu, ali nam uopšte ne pomaže da bar nešto shvatimo.

Pravi fokus priče je na medicinskoj sestri Ejmi. Mi dobijamo lične informacije o njoj vezane za njen odnos sa ćerkama i za zdravstvene komplikacije, ali njen lik prvenstveno služi kao deo istrage koja postaje glavni deo zapleta, isto kao tandem detektiva koji je upozoren na sumnjivu smrt u bolnici – gluma Džesike Čestejn je toliko ubedljiva da doprinosi pružanju osećaja kako je Ejmi mnogo više od ključnog dela zapleta.

Neki delovi ove suštinski jednostavne pravolinijske priče imaju malo više dubine od osnovnog prepričavanja ubistava i istrage. Recimo, dopalo mi se sve vezano za detektive, koji su zbunjeni odbijanjem bolničke administracije da preduzme akciju ili da čak pruži određene informacije. Njihova specifična frustracija se polako prebacuje i na nas kao gledaoce jer je teško prihvatiti kako su nedostatak nadzora i korporativni instinkt za legalno samoodržanje dozvolili da se takav užas nastavi godinama bez pokušaja da se zaustavi.

The Good Nurse je pravolinijska dramatizacija istinitih događaja koji su doveli do hvatanja serijskog ubice Čarlsa Kalena – izvrstan rad glavnog glumačkog tandema uspešno izvlači materijal koji je prilično sputan nerealističnim dijalozima i (nepotrebno) izmišljenim elementima priče.

moja konačna ocena: 6/10