Utemeljena na istinitim događajima koje je Robert Galager opisao u knjizi Ernie Davis: The Elmira Express, jedna inspirativna životna priča doživela je filmsku ekranizaciju. Iskusni filmski vuk Geri Fleder (Gary Fleder) (Runaway Jury, 2003.) latio se režiserske palice, dok je Čarls Livit zaslužan za adaptaciju literarnog predloška u zanimljivo, dovoljno pitko štivo za veliko platno.
Erni Dejvis (Rob Brown) je nadareni afroamerički momak za sport. Od malih nogu pokazivao je interesovanje za američki fudbal, maštajući o slavi, velikim pobedama, o životu dostojnom opšte priznate sportske zvezde. Tokom srednjoškolske ere, impresivnim partijama na travnatom terenu skrenuo je pažnju brojnih skauta. Ponude za odlazak na neki od uglednih američkih univerziteta pljuštale su na sve strane. Pronicljivi trener Sirakuz Universiteta, Ben Švarcvalder (Dennis Quaid) pribegao je malom triku kako bi talentovanog novajliju privoleo da odabere baš njegovu ekipu. Uz pomoć Džima Brauna, još jednog Afroamerikanca, koji je ostavio dubok sportski trag na ovom univerzitetu, mladi Erni stiže u redove narandžasto-belih.
U periodu od 1958. do 1962. godine, trener je svog pulena odveo pravo na vrh. Titula nacionalnih prvaka i zvanje najboljeg univerziteta u američkom fudbalu, uz priznanje koje se dodeljuje najboljem igraču (prestižni Heismann Trophy) jesu najbolja potvrda, neosporan dokaz da se mukotrpan rad na treninzima višestruko isplatio. Mladiću se smešila blistava profesionalna karijera, ali čudni su putevi Gospodnji, pa umesto na terenima obasjanim svetlošću reflektora, sportska zvezda u usponu završila je u bolničkoj postelji.
Sportska tematika je veoma zahvalna da se prenese na veliko platno. Brojni snimljeni filmovi o životima velikih sportista vremenom su izborili poseban status. Dobili smo jedan određeni podžanr u domenu drame. Odlična režija uspešno je sklopila kockice, što je rezultiralo jednom magičnom filmskom pričom koja će malo koga ostaviti ravnodušnim. Puno stvari ovde zaslužuje pohvale.
Složen narativ obrađuje i socijalni aspekt ondašnje Amerike, podsećajući na besmislenost zakonskih članova i paragrafa jer su prećutno odobravali stav konzervativnog dela Amerikanaca (belačke većine u pojedinim saveznim državama konfederalne orijentacije) o opravdanosti rasne segregacije i jasno izraženog rasizma u svim porama građanskog društva. Suština same igre je izvrsno prikazana, kroz sugestivno režirane sekvence. Timski duh je verno rekonstruisan, diskretno se sugeriše značaj taktike što je omogućilo neupućenim gledaocima (poput nas Evropljana) da proniknu u pojedine finese i lepote ove uzbudljive, dinamične, prave muške igre.
Montaža je efektno sklopila niz snimljenih kadrova na terenu, čime je postignuta fascinantna autentičnost. Stičem utisak kao da sam negde na tribini u roli posmatrača neke prave utakmice. Upotreba flešbekova je opravdana jer doprinosi stvaranju prikladne atmosfere, gde su uspaljene strasti, a nivo adrenalina vrtoglavo skače, kako kod igrača, tako i kod publike. Time se daje priči potreban dokumentaristički prizvuk, što je odlika dobro ukomponovanih ekranizacija neverovatnih biografskih storija.
Kasting je solidno odrađen, zahvaljujući prevashodno maestralnom izdanju u kome se pojavljuje Denis Kvejd. Olakšavajuća okolnost je što tip ima urođenu harizmu za likove trenera, pedagoga ili roditelja, dakle onih koji su tu da saslušaju, usmere i daju pravovremeni savet. Rob Braun nije razočarao, iako sam mišljenja da je mogao da bude malo teatralniji, pogotovo u ispoljavanju nagomilanih emocija. Istakako bih i upečatljivu epizodnu rolu u kojoj se pojavljuje Čarls S. Daton, kao mudra starina koja simbolizuje toplinu porodičnog doma.
Dobar rad kamere, ispraćen zanimljivim muzičkim aranžmanima, daje poseban šmek drami, s obzirom da se veći deo priče odvija na pravougaonoj zelenoj površini. Vrhunska režija veoma živopisno nam je prenela esenciju same igre, pripovedajući nam priču o autsajderu koji je smogao snage da se vine do nebeskih visina i zauvek upiše svoje ime u istoriji ove igre. Onaj tragični deo usledio je u raspletu, ali bez prenaglašene patetike ili razvučenih srceparajućih dijaloga, i to je ono što mi se naročito dopalo. Na taj način režija je održala kontrolu i zaokružila biografsku priču, kao jednu celinu iz koje dobijamo brojne poruke. Poruke koje su nedvosmisleno poslužile kao putokaz mlađim naraštajima da lakše pronađu stazu koja vodi do uspeha, slave i popularnosti, do lične afirmacije i do ostvarenja snova.
Više nego prijatno iznenađen, te stoga dajem sebi za pravo da ovu sportsku dramu preporučim poštovaocima žanra, a naročito ljubiteljima sporta, iako je reč o onoj drugoj vrsti fudbala koji baš i ne uživa značajniju popularnost na ovim prostorima.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
Autor: Boban Marković
