The Devil All the Time je ekranizacija istoimenog gotičkog krimi romana Donalda Reja Poloka iz 2011. godine, a ono što je zanimljivo je da pisac u filmu ima funkciju naratora. Režiser i ko-scenarista je Antonio Kampos, kome je oko scenarija pomogao njegov brat Paulo Kampos. Film je privukao dosta pažnje pre distribucije na Netflixu jer je okupio finu glumačku ekipu u kojoj su najzvučniji Robert Pattinson, Bill Skarsgård i Tom Holland.
Na samom početku filma pratimo Vilarda (Skarsgard) koji tokom bitke u Drugom svetskom ratu nailazi na saborca koga su Japanci razapeli na krst. Ovaj stravični susret utiče na Vilarda da stvori uznemirujuća verska uverenja. Nakon rata se vraća kući i osniva porodicu, pratimo odnos sa njegovim sinom Arvinom (Holand), sve dok dečak ne postane glavni protagonista priče, koja uključuje još nekoliko likova, među kojima se izdvajaju bračni par serijskih ubica i lažni sveštenik (Petinson)…
Nakon događaja na ratištu Vilard više nije mogao da pogleda drugi krst, a da ne pomisli na užas koji je sledio nakon njegovog otkrića. On nikome nije pričao o tome, ali vidimo kako ta scena i njegova reakcija odjekuju kroz ostatak priče koja se proteže i na sledeću generaciju. Sama priča započinje raspećem, ispostaviće se da će raspećem i dostići vrhunac, a prvo što sam pomislio nakon gledanja filma je da kada ljudi danas vide ovako prikazano hrišćanstvo, nije ni čudo što ne žele ništa sa religijom.
Tokom trajanja filma se dešava dosta toga i pratimo nekoliko likova, a zajedničko svemu onome što gledamo je što nećemo videti ništa pozitivno ili veselo. Scenario nas vodi napred ka raznim smrtnim slučajevima, ubistvima i sukobima, a posredno gleda i unazad – na očiglednom primeru vidimo kako ljude definišu njihovi postupci, mnogo više od misli ili reči, kao i da uvek postoje razlozi zašto se ljudi ponašaju na određeni način. Te razloge smo ili naučili od drugih ljudi ili putem iskustva i uvida kako funkcioniše svet.
Likovi u ovom filmu su svoje razloge pronašli u lekcijama ljudi koji su traumatizovani ili su sigurni da su njihove loše odluke ispravne. Ispostaviće se da ako i neko doživi momenat prosvetljenja, to obično bude poslednji momenat u njegovom životu. Dok su neki likovi važni od samog početka, nekima je svrha prolazna, a nekima odložena do završne trećine. U njihovim životima su loše odluke i nasilje neizbežni jer su potomci ljudi koji su učili iz loših odluka i nasilja, što vidimo na primeru kada Vilard uči malog Arvina kada je pravo vreme za sprovođenje pravde.
Samo pripovedanje je onakvo kao što sam i očekivao od ovakvog žanra – laganijeg tempa, ali nam drži pažnju. Priče se pomeraju napred-nazad i međusobno se prepliću, pa verujem da će neki gledaoci imati problem sa praćenjem, naročito zbog toga što likovi ne stare. Inače nisam neki ljubitelj naracije, ali ovde ona nije u službi objašnjavanja onoga što gledamo, nego nam predstavlja informacije o likovima koje inače nikako ne bismo saznali. S obzirom da je priča usredsređena na to da li su i šta naši likovi naučili, iako pod uticajem religije ne vide ono što bi trebalo da bude očigledno, konačan rasplet se oseća kao logičan zaključak dešavanja.
Robert Petinson je nakon nekoliko odličnih filmova (Good Time, The Lighthouse, Tenet) u poslednih nekoliko godina stekao moje poštovanje i prvo asocijacija na njega mi više nije franšiza Twilight. Izjavio je da ne voli kada glumi sa “svojim” glasom, a u ovom filmu koristi akcenat do koga je sam došao i nije nikome dozvolio da ga čuje do samog početka snimanja. Ipak, na mene je najveći utisak ostavio Tom Holand – imao sam utisak kao da Piter Parker nestaje i pojavljuje se neki totalno novi lik. Holand je dobio priliku da nam pokaže da može da glumi bez miliona budžeta podrške i drago mi je što je tu priliku iskoristio.
The Devil All the Time je uzbudljiva, kvalitetno realizovana i na momente uznemirijuća gotička krimi-drama, prava parada nemorala i sjajnih glumačkih nastupa.
moja konačna ocena: 8/10
