Vaša ocena filma:

Poslednji deo trilogije Taken ponovo potpisuje Olivije Megaton (Olivier Megaton). Prošle su dve godine od kako se Taken 2 pojavio, taman toliko vremena da se slegne medijska prašina i izradi konačan komercijalni bilans (a baš su lepo zaradili). Priču su zajednički razvili glavni producent Lik Beson i njegov verni saradnik, vrsni scenarista Robert Mark Kejmen, ubacujući par novih likova (radili zajedno na više projekata, kao npr. Transporter 3).

Nakon uvodnog dela, gde se sugeriše na uobičajene probleme koje nosi sa sobom brak, odnosno ozbiljna emotivna veza, brzo stižemo do zapleta. Lenor (Famke Janssen) je ubijena, a sve je namešteno da se za brutalni zločin okrivi njen bivši suprug Brajan Mils (Liam Neeson). Nekadašnji operativac mora da beži od policijske hajke, ali i da se namuči da uvek bude korak ispred, kako bi sproveo vlastitu istragu i razotkrio počinioca zločina…

Veći deo radnje bavi se jurnjavom i sumanutom poterom, garniran adrenalinskom akcijom. Suštinski posmatrano odmah pada u oči da treći nastavak nije doneo ništa novo, bitno drugačije. Prava šteta je što se nije brižljivije poradilo na narativu. Po ko zna koji put ruska mafija je prikazana u lošem svetlu, kao izvor najvećeg zla na američkom tlu. Američka frustracija Rusima dostiže histerične razmere. Da li je to nagoveštaj da ponovo ulazimo u eru tzv. Hladnog rata?

Političke konfrontacije Amera i Rusa sve su vidljivije i izraženije širom sveta. Kretanje linijom manjeg otpora prouzrokovalo je niz nemaštovitih, bezličnih scenarija, što je najveća boljka savremene kinematografije. Zato su jedni te isti stalno eksponirani kao ortodoksni ljigavci, što je odavno postalo kliše. Dosta više, jer stvarno nije nikakva fora kada stalno zvuče jednolično, poput pokvarene ploče. Providno, baš nekako otrcano, dosadno, pa čak i iritantno.

U redu, imamo tu još jedan podzaplet, koga naravno neću da obelodanim (da ne pokvarim užitak ljubiteljima franšize), ali sve je podređeno žestokim pucačko-fajterskim sekvencama. E tu nema greške, s obzirom da su svi članovi filmske ekipe, predvođeni Besonom, dali pun doprinos da dobijemo vizuelno spektakularan film. Mada je reč o francuskoj produkciji u koju je uloženo oko $48,000,000, smatram da su upotrebljeni specijalni efekti i angažman brojnog kaskaderskog tima dali podjednako impresivan rezultat, baš kao što je slučaj sa znatno skupljim holivudskim blokbasterima.

Zanimljivo da je većina setova odrađena na lokacijama Los Anđelesa, uz nekolicinu scena snimljenih u Španiji (potera na auto-putu). Živahna kamera osigurala je mnoštvo brzih kadrova, vešto ukomponovanih u skladnu celinu, čime režija drži visok tempo od maltene početka, pa sve do samog kraja.

Komentarisati glumačke izvedbe nije zahvalno, iz razloga što je Lijam Nison isturen kao ključna figura oko koje se sve vrti, a on je na svom standardnom nivou i iznova daje za pravo medijima koji su ga već etablirali kao jednog od najvećih akcionih heroja modernog filma. Moram da naglasim da je Dagrej Skot (Dougray Scott) solidno otelotvorio lik Stjuarta, jer je ovaj biznismen promućuran, lukav i do srži pokvaren, a takvih ima tušta i tma, gde god se okreneš, pa je mogućnost poistovećivanja više nego jasno predočena.

Nakon odjavne špice ostao sam zatečen fenomenalnim vokalnim sposobnostima islandskog pevača i tekstopisca (gospodin Arnór Dan), što je ipak malo razblažilo opor ukus blagog razočaranja. Glavni nosilac projekta Taken – producentska kuća EuropaCorp, u većinskom vlasništvu Besona, postigla je zavidan komercijalni skor. Eto, i treći deo je duplo više zaradio u odnosu na ulaganja, iako bioskopska eksploatacija još uvek nije okončana, a to su jaki (opipljivi) argumenti zbog kojih ne treba prihvatiti zdravo za gotovo saopštenja o završetku trilogije. Uostalom, i u završnim segmentima nekako stidljivo se najavljuje da saga o Milsovima nije završena.

Dakle, iako smatram treći nastavak najslabijim, uveren sam kako ova franšiza još nije izrekla poslednju reč, a dok se ne pojavi četvorka, fanovi akcionog žanra mogli bi da se odluče da gledaju Taken 3, bez značajnijih očekivanja.