Before the internet every girl was a lot more special.
Postoje filmovi čiji plot ili uvodna scena budu dovoljni da se odustane od gledanja, zatim neko preporuči da se ipak pogleda, na nekoliko sajtova pročitate da je razoružavajuće čudan i da je iskustvo koje je teško svrstati u neku kategoriju, pa ipak odlučite da mu pružite šansu. Verovatno su takvu situaciju imali mnogi prilikom gledanja filma Swiss Army Man, što je sasvim razumljivo.
U ovom zaista nesvakidašnjem filmu Pol Dejno (Paul Dano) tumači momka koji je zarobljen na pustom ostrvu i napokon odlučuje da izvrši samoubistvo. Nekoliko sekundi pre tragičnog čina primećuje telo (Daniel Radcliffe) koje je more izbacilo na obalu i, nakon neuspešnih pokušaja reanimacije, otkriva da telo ima čudne sposobnosti, kao da je neka vrsta ljudskog švajcarskog noža. Na taj način će početi čudna vrsta prijateljstva koja će dovesti do toga da telo polako počinje da se vraća iz mrtvih.
U dobu kada se pojmovi originalnost i inovativnost sve ređe koriste, pravi je uspeh snimiti nešto što iskače iz ustaljenih filmskih normi. Kada ekipa filmaša i snimi tako nešto, to budu filmovi koji po pravilu podele publiku, pre svega jer često dotiču granice određenih ekstrema ili ih i prelaze, a sasvim je razumljivo da se to ne može dopasti svima. Takav je slučaj i sa filmom Swiss Army Man, koji iza svoje relativno odbojne apsurdnosti i besmisla postavlja neka bitna socijalna pitanja, a ujedno i daje odgovore na njih.
Swiss Army Man je od samog početka, po skoro svačijim kriterijumima, pre svega besmislen, a zatim i pomalo odvratan – šta drugo pomisliti kada u skoro uvodnoj sceni lik otkriva da telo ima mogućnost da se koristi kao džet ski, a ostaviću da sami otkrijete koje je pogonsko sredstvo. Nakon niza bizarnih scena i situacija od kojih su neke zaista urnebesne, neočekivano klizimo u emocionalne razgovore između likova kada film dobija svoj smisao. Oni se bave temama kao što su život, ljubav, gubici i socijalno snalaženje u savremenom svetu. Redklifov karakter je posebno zanimljiv, jer sve shvata jednostavno i prizemno, a upravo zbog toga su njegovi stavovi i zaključci još više efektni.
Još jedna dobra stvar vezana za Swiss Army Man je što ostavlja prostor da se interpetira na više načina. Dok ga jedna grupa gledalaca može posmatrati kao zbirku situacija nastalih pod uticajem psihičkog poremećaja Dejnovog lika, neki ga mogu gledati kao kolekciju surrealnih metafora, dok sam ga ja posmatrao kao magični realizam. Njegova čar je u tome što je skroz nepredvidiv i što nemamo predstavu kakva bizarnost čeka da iskoči iz naredne scene. Autorski tandem The Daniels (Dan Kwan, Daniel Scheinert) je poznat po urnebesnim kratkim filmovima i ovaj film je neka vrsta njihove kolekcije bizarnih ideja.
Pol Dejno je, po mom mišljenju, jedan od najpotcenjenijih glumaca današnjice, ali polako gradi svoj status i ime biranjem netipičnih, ali solidno zahtevnih uloga. Sa svojim dečačkim izgledom i sposobnošću da glumi u skoro svakom žanru, njegov lik u filmu je u isto vreme i urnebesan i stvara sažaljenje. Sa druge strane, Denijel Redklif se baš trudi da zaboravimo da je dečak-čarobnjak i nakon nekoliko drugačijih uloga moram priznati da mu dobro ide. Njih dvojica su sjajan tandem na ekranu i izvrsno se dopunjuju.
Swiss Army Man je urnebesan i bizaran film koji iza svoje uvrnutosti krije apsurdne, ali šarmantne rasprave o egzistencijalizmu. Ili ćete prekinuti sa gledanjem nakon desetak minuta ili će vam biti jedan od dražih filmova iz ove godine, teško da postoji treća opcija.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
