Uprkos mišljenjima da je u današnje vreme gotovo nemoguće smisliti originalnu priču, potkrepljenim stavom da je takoreći već sve na svetu rečeno, pojavljuje se film Stranger Than Fiction, koji to i te kako opovrgava i uspeva da nas oduševi u svakom pogledu. Ovome u prilog ide i misao koja navodno datira još iz staroegipatske kulture i već milenijumima se provlači kroz celokupnu ljudsku civilazaciju, a glasi “šta da napišem kada je već sve napisano”. Dakle, po svemu sudeći uvek je moguće smisliti nešto novo i originalno, mada određeno zasićenje u tom polju moramo priznati zaista postoji, ali čini se da je ono bilo karakteristično za sva vremenska razdoblja, a ne samo za naše. Međutim, kako se ne bismo preterano zanosili, dovoljno je reći samo da je Stranger Than Fiction odličan film, jer smo ovako krupnim rečima u prethodnim redovima pomalo i preterali, naizgled pretendujući da ga prikažemo kao vanserijsko remek-delo, što on svakako nije.
Kao što ste već verovatno shvatili, glavni adut filma Stranger Than Fiction je osvežavajuća originalnost njegove priče, kao odlične i pomalo neuobičajene kombinacije fantazije i drame, prožete humorom koji blago naginje nečemu što najčešće zovemo crna komedija. Centralna figura ovog filma je poreski agent po imenu Harold Krik (Will Ferrell). Harold jednog jutra počinje da čuje naratorski glas, koji prati sve njegove dnevne radnje do najsitnijih detalja. Siguran u to da ova bizarna pojava nije proizvod nekog njegovog mentalnog poremećaja, Harold se obraća za pomoć profesoru književnosti Džulu Hilbertu (Dustin Hoffman), kako bi na osnovu stila naracije utvrdili ko je zapravo njegov narator, što je krajnje neobičan izbor stručne pomoći kada je ovakav problem u pitanju. Mi smo međutim upoznati sa činjenicom da je njegov narator Karen Eifil (Emma Thompson), čija priča ide uporedo sa Haroldovom. Karen zapravo nije svesna svog uticaja na Harolda, čijeg postojanja nije ni svesna i njena naracija je proizvod rada na njenom najnovijem romanu, koji neverovatnom slučajnošću prati Haroldov život. Problem nastaje kada Harold od tajanstvenog naratorskog glasa saznaje da će umreti, što ga nagoni da unese drastične promene u svoju prilično depresivnu životnu rutinu, u nadi da će time uticati na najavljenu nesrećnu sudbinu.
Film Stranger Than Fiction je dodatno začinjen ljubavnom pričom između pekarke Ane Paskal (Maggie Gyllenhaal) i Harolda, koja se razvija paralelno sa njegovom transformacijom ličnosti i koja je dodatno podstaknuta njegovim simpatijama prema Ani. Ubacivanje ljubavne tematike u ovaj film je bilo zapravo prilično rizičan potez, koji je pretio da razvodni ovako odličnu priču, ali na svu sreću i ovi elementi romantike su ispali zadovoljavajuće usklađeni sa nivoom nesvakidašnjosti glavne teme filma. Tačnije, primetićete da se Harold udvara na krajnje zanimljiv, a ispostavlja se i vrlo efikasan način.
Kao što ste već verovatno zapazili, glumačka ekipa ovog filma je odlična, bar po našim standardima. Dastin Hofman i Ema Tompson su pružili standardno dobar performans u svojim ulogama, a za Vila Ferela se može reći da se odlično snašao u ulozi Harolda, koja baš i nije karakteristična za njega. Ferel je jednostavno komičan već po inerciji šta god igrao, hteo on to ili ne, a u slučaju Harolda je to bila dobitna kombinacija.
Haroldovo šizofreno iskustvo je čini se bilo neophodno kako bi osvojio Anino srce i razbio monotoniju svog života, te bi se to moglo posmatrati kao najbanalniji i najbazičniji smisao njegove fantastične avanture u ovom filmu. Međutim, čak i da se element ljubavne priče izbaci iz filma, on bi i dalje ostao zanimljiv, a prema nekim mišljenjima i bolji, ali po nama on svakako nije suvišan. Takođe, napomenuli bismo da je muzika u filmu odlična, što dodatno doprinosi pozitivnom utisku o filmu, zahvajujući kompozicijama Brajana Reicela, a posebno Brit Deniela iz grupe Spoon.
„Stranger Than Fiction“ je jedan od retkih filmova na koji praktično nismo imali nikakvu zamerku, niti smo preterano boli po njegovim slabim tačkama. Dakle, imate našu potpunu preporuku da ga pogledate, ukoliko to već niste učinili.
9/10
Autor: Nikola Milošev
