Over the course of 2002, the Spotlight team published close to 600 stories about sexual abuse scandal in the Catholic archdiocese of Boston. 249 priests were publicly accused od sexual abuse within the Boston Archdiocese. One of the most notorius priests, John Geoghan, who was revealed to be a molester to more than 130 children, was found guilty in January 2002 and convicted to nine to ten years in prison. He was killed in August 2003 in protective custody by inmate. Paul Shanley and certain Robert V. Gale were also sentenced to prison. The number of survivors in Boston is estimated to be well over 1000. In December 2002, Cardinal Law resigned from the Boston Archdiocese. He was reassigned to the Basilica di Santa Maria Maggiore in Rome, one of the highest ranking Roman Catholic churches in the world.
Samo ove informacije, tačnije činjenice, su dovoljan razlog da pogledate ovaj film. Zato sam to navela odmah na početku da znate da gledate strašnu, ali istinitu priču koja je postigla ono najbitnije – pokrenula je lavinu događaja koji su se dešavali godinama unazad i bili skrivani, ali su konačno naterali sistem da reaguje, a danas je to retkost. Pristupila sam gledanju ovog filma sa velikom dozom sumnjičavosti. Bojala sam se da gledam prošlogodišnji Kill The Messenger, isključivo film senzacionalističke priče koja nije ništa promenila iako je otkrivena i dostupna svima. Drago mi je da sam se prevarila.
Spotlight je poludokumentarna biografska drama koja se najvećim delom odvija u jednoj od najpoznatijih novinarskih redakcija na svetu – The Boston Globe. Novinarska istraživačka ekipa imena Spotlajt radi na najvećem slučaju koji je svojevremeno potresao celi Boston, ali i uzdrmao svetsku javnost činjenicom da su se godinama pod okriljem katoličke crkve provodila zlostavljanja dece koja su stalno zataškavana. Priča dolazi u fokus kada na čelo redakcije dolazi novi urednik Marti Beron (Liev Schreiber) koji insistira da se priča istraži do najsitnijih detalja.
How do you say no to God?
Tim Spotlajta predvodi pravični Volter Robi Robinson (Michael Keaton), mladi Majk Rezendes (Mark Ruffalo), povučeni porodični čovek Met Kerol (Brian d’Arcy James) i jedina žena među njima, mlada i senzibilna Saša Fajfer (Rachel McAdams). Jako bitan za celu priču je i tužilac Mič Garabedian (Stanley Tucci), koji je godinama vodio zasebnu istragu i, uprkos pritiscima sa svih strana, strpljivo gradio slučaj protiv katoličke crkve.
Spotlight iako, bez ikakve sumnje, spada u najbolja ostvarenja 2015. godine ima bitnu manu – ostavlja dovoljno prostora da se tumači na način kako je kome prikladno. Sa jedne strane, odlično je da je ovo film koji ne govori (strogo hajlajtovano) kako je grupa, tim novinara Bostonskog Globe-a, dobio Pulicerovu nagradu već najvećim delom govori da je zbog te priče i skandala koji je konačno otkriven čak 249 katoličkih sveštenika javno optuženo i razrešeno dužnosti, a nekolicina njih je i osuđena na zatvorske kazne. Samo nekolicina, zapitaćete se? Možda u nekom drugom, paralelnom svemiru se mogla očekivati kazna za svih 249, ali velika pobeda je što je i donesena presuda protiv ovih najgorih ili najozloglašenijih. Verujte, u današnje vreme, u ovom sistemu to je itekako pobeda.
Sa druge strane, iako je film veoma inteligentno postavljen i ispričan u još boljem maniru, ipak može poslužiti određenima (najčešće u verskom smislu na globalnom nivou) kao oruđe ili argument da je nešto crno i samo crno (iako ima i bele i sive boje). Posebno u mnogim borbama, raspravama, okršajima gde se insitucija crkve svodi na to da ona nije bila jako čvrsto umrežena i oslanjala se na druge institucije poput policije, vlade, raznih moćnika koji mogu biti bilo koje profesije ili pak političara. Da nije bila umrežena ne bi crkva imala ovako snažan bekap da se dopušta dugogodišnje sistematsko zlostavljanje dece pod njenim okriljem. To se često zaboravlja, to se stavlja u drugi plan. Upravo o tome govori ovaj film.
To se ne spominje dovoljno često, a lično smatram da u tome leži najveći problem, jer otkriće se još pedofila među sveštenim licima, spasiće nas novim optužbama i novim suđenjima od tih monstruma, ali posle njih doći će opet neki novi monstrumi, a oni koji uporno sve znaju šta se dešava i ćute (iz raznoraznih razloga ) ili koji štite takve, svesno ili nesvesno, ko će nas spasiti od takvih? Oni su, po mom mišljenju, u suštini pravi koren ovog problema. Na kraju krajeva, nije crkva zlostavljala tu decu. To su učinili ljudi. Osobe, od krvi i mesa, ljudi koje svakodnevno srećemo, poput mene, poput vas. Jeste da su to radili pod okriljem crkve, ali isto tako moglo je biti i pod okriljem neke druge institucije, a jedino što je sigurno je da sve te institucije čine ljudi. Ne Bog, ne trener, ne policajac, ne krojač, ne nečija profesija. Ljudi. I to je ono najporaznije. Dok o tome ne budemo počeli misliti na pravi način i dalje ćemo imati neke nove monstrume pedofile koji se samo smenjuju u tim institucijama, a oni koji im pomažu ostaju tu gde jesu, prolaze nekažnjeno.
Mnogi relevantni svetski kritičari su već proglasili Spotlight filmom godine, što on nesumnjivo jeste, ali ovo nije najbolji film godine, po mom skromnom utisku. Pokušaću da objasnim zašto mislim da nije. Postoji razlika između najboljeg filma i filma godine. Ona se najčešće ogleda u malim stvarima, sitnicama koje taj film znače. Ogleda se u količini iskazane bitnosti projekta, u emociji, u pokrivenosti u svim segmentima što čine jedan film, a ovom filmu toga fali. Na kašičicu, jedva da se primeti, ali nesumnjivo fali. Takođe, ovaj film nema najbolju glumu (Steve Jobs/ The Revenant), nema najbolji soundtrack (The Hateful Eight/The Big Short/Spectre), a da budemo iskreni, nema ni najbolju režiju (Steve Jobs/The Revenant/The Hateful Eight).
Režija je dobra, pristojna, ali najveće zasluge maestralnosti ovog filma, kako je izveden i kako izgleda kao konačni proizvod – idu odličnom scenariju koji nema nimalo praznog hoda, scenario koji je od poludokumentarca i biopika napravio trilerski šmek koji ne opada nijedne sekunde. Za scenario je (osim režisera) bio zadužen i sve priznatiji Džoš Singer, čiji je rad na serijama kao što su Fringe, The West Wing ili Lie to Me konačno ubrao danak i dobio pravo priznanje koje se ogleda u nepobitnom i sve više rastućem kvalitetu.
Dakle, da ponovimo, ovaj film možda nema najbolju glumu ili režiju, ali ima ono najbitnije. Ima najbolji scenario, najbolju i najbitniju priču i ostali mu ne mogu biti konkurencija u tom domenu. Režiser filma je relativno nepoznati američki scenarista i prvenstveno (ali ne tako poznat) glumac Tom MekKarti (Tom McCarthy) koji se tek prošlogodišnjim Cobbler-om afirmisao u režiserskom svetu. Školovanje na prestižnom univerzitetu Jejl, kao i glumačko iskustvo u serijama Law & Order ili Wire su nesumnjivo pomogli ovom talentovanom filmskom radniku da se konačno profiliše kao svetski poznat i priznat režiser.
Gluma u filmu je dobra i može se reći – taman dovoljno dobra. Od glavnih protagonista niko posebno ne odskače (mada moje simpatije idu Marku Rafalu i njegovom emotivnom govoru), ali kada se sve sabere i oduzme, svako ima dovoljnu minutažu koju je najbolje iskoristio. Glumci su odlično prikazali novinarsku predanost, požrtvovanost, hrabrost, pravičnost. Pravu sliku kako treba istraživačko novinarstvo da izgleda (da ono postoji). Danas je, nažalost, senzacionalizam ušao u sve sfere društva i razvija korene koji se teško mogu iseći kada se čvrsto ukorene. O tome imamo najbolju sliku u filmu Nightcrawler o kome sam ranije pisala.
Ne postoji ništa na ovom svetu što bi moglo olakšati muke žrtava svešteničke pedofilije i silovanja. Nikakav novac, nikakvo sažaljenje, nikakvo izvinjenje ne može izbrisati traumu koju su ti ljudi doživeli i koja im je zasigurno odredila život. Njihova stalna unutrašnja patnja i strahovito fizičko iskustvo koje su preživeli u najosetljivijem delu odrastanja su samo njihovi. Istina, nikada nije kasno da se kaže ili sazna prava istina, ali u dosta slučajeva za žrtve te istine nekada bude kasno. Zato sve više treba težiti da se progovori u pravo vreme jer će za mnoge posle biti prekasno.
Spotlight je šokantan film, ispričan bez imalo praznog hoda, u kome se do samog kraja prikazuje borba hrabrih i posvećenih ljudi koji ne mogu zažmuriti na jedno oko. Film koji razotkriva koruptivni sistem do tančina, do samog kraja.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
