Southpaw (2015)

Southpaw je film koji sam željno isčekivao iz više razloga. Prvo, scenario je napisao Kurt Sater (Kurt Sutter), moj omiljeni čova i kreator jedne od lično najboljih serija ikada, Sons of Anarchy. Drugo, režirao ga je Antoan Fukua (Antoine Fuqua), poznat po filmovima Training Day, The Equalizer, Shooter, Olympus Has Fallen itd. Treće, glavna uloga je Džejk Gilenhajl (Jake Gyllenhaal). Bilo bi tu još da se nabroji, ali dosta je i ovo. Na kraju, dobili smo nekakvog new age Rokija, a to nije nikakva loša stvar jer ja volim Roki filmove.

Potrajalo je prilično dok se ovaj film ispilio iz svoje ljuske. Kurt, kada ga je pisao, vodio se životom repera Eminema, koji je bio planiran da igra glavnu ulogu. Kako kaže Sater, ovo je svojevrstan nastavak filma 8 Mile, samo adaptiran kroz boksersku priču. Ipak, nakon određenih peripetija, Eminem je odustao od glavne uloge, a uradio je soundtrack za film. Uloga je otišla Džejku, Antoan je seo u režisersku stolicu i šou je krenuo.

Southpaw je priča o bokseru, Bili “The Grate” Houpu i njegovoj životnoj odiseji. Bili je siroče iz lošeg dela Njujorka, koji je prešao put par blokova udaljen, a milion milja dug i stoji kao neporaženi šampion u svojoj kategoriji. Njegova supruga Morin (Rachel McAdams) je potekla iz istog sirotišta kao i Bili, i njih dvoje su jedini oslonac jedno drugom. Sada kada imaju i ćerku, a finansijski su osigurani, Morin nagovara Bilija da završi karijeru. Migel (Miguel Gomez), mladi bokser, pokušava sve kako bi izazvao Bilija na borbu, što ovaj odbija, ali nakon jednog dobrotvornog prijema Migel konačno uspeva da iznervira Bilija, a tada će sve otići u nezamislivom pravcu…

Očekivao sam mnogo, obzirom na broj gotivnih stavki umešanih u kreaciju ovog filma. Na kraju možda nisam dobio shodno očekivanjima, ali dobio sam prilično. Priča je već viđena kroz razne filmove, ali je ipak odlično ispričana. Kurt i Antoan su joj dali svoj mračan prizvuk, kako samo oni znaju. Sve je jasno bez uvijanja i patetike. Taj svet boksa, a posebno njegove mračne strane su veoma jasno predočene. U taj mračni štimung fenomenalno se uklopio Džejk sa još jednom u nizu odličnih uloga. Ovaj transformer zaslužuje svaku pohvalu. Nakon Nightcrawler-a, gde je bio psihotično mršavog izgleda, ovde se preobrazio u pravu životinju.

Ova životinja je odrasla u džungli i sve je naučila na teži način. Svoju snagu i ubojitost u obliku dve razarajuće pesnice pokreće bes. Ulaskom u ring ne postoji protivnik, već plen koji želi da uništi i to radi besprekorno. Međutim, ta zver živi u svetu, sistemu, gde se sve odigrava po postavljenim pravilima. Ona se mogu saviti, ali ako ih prekršiš, sistem će se svom snagom okomiti na tebe. Da li jedna zver može sputati svoju osobenost i prirodu i pokoriti se, ili će pustiti na slobodu da urla na daleko jačeg protivnika? Da li to neko teranje svoje priče ili inata uopšte može izdobriti? Da li jedna takva individua može shvatiti da se čitav svet ne vrti oko nje već da treba živeti i za druge, pogotovu one koje smo doneli na svet? Sve te odgovore i mnogo više saznaćete gledajući Southpaw, a Džejk je sve ovo kroz svoj lik fenomenalno preneo nama, uz podršku isto tako odličnog Foresta Vitakera (Forest Whitaker).

Priča me je mnogo podsetila na Rocky filmove i u mom slučaju to je samo plus. Nekako sam imao onaj osećaj kao kad sam gledao kao klinac, kako Roki od autsajdera postaje veliki šampion, i tako par puta u krug, pa krenete da navijate za njega, po malo ustajete, pa i zamahnete koji put. Redovno posle bioskopa se svi mi klinci pomlatimo u parku, zamišljajući kako rušimo Krida, Darka i ostale protivnike u ringu. Upravo takav osećaj sam imao, bez tuče svakako, da navijate za glavnog lika do samog kraja. Imao sam isti osećaj simpatija i privrženosti prema liku Bilija kao što sam imao i prema Rokiju, a i muzika je dizačka, baš kao što je to bila i Eye of The Tiger. Ako ništa drugo, zbog toga sam uživao u ovom filmu.

Southpaw je sportska drama mračnog tona koja priča jednu životnu priču o uspehu i padu, o borbi jednog čoveka da povrati svoj život gde je najveći protivnik on sam sebi. Ispričana kroz još jednu fenomenalnu ulogu Džejka Gilenhajla, a samim time i vredna vaše pažnje.

Scenario
Gluma
Režija
Vizuelni utisak
Lični utisak
Average

Autor: Saša Pešikan