Nikada nisam pratila ovoliki broj serija, ali baš nikada. Uvek sam birala kvalitet pre kvantiteta, fokusirana na samo jednu, eventualno dve i to samo ako sam pri kraju sa prvom. Ne znam tačno do čega je. Da li do toga što (očigledno!) serijski program nudi mnogo kvalitetniji i zanimljiviji program od filmskog ili što sam se jednostavno prešaltala u tabor serija, a da toga nisam bila ni svesna. Trenutno pratim čak 6 (aktuelnih mislim, ne spominjem serije koje su završene, koje sam počela da gledam kao npr. Deadwood): Vikings, Rectify, The Walking Dead, Hannibal, Game of Thrones i ovu. Kao što možete primetiti sve se razlikuju i po žanru i po tematici i po svemu što može da ih razlikuje. Dok kuckam ovaj tekst, sedma sezona Sinova Anarhije je počela, dugo najavljivana finalna sezona koja će zaokružiti ovu sjajnu priču o opasnim bajkerima.
Priča ove serije se odvija u izmišljenom gradiću na severu Kalifornije – Čarmingu. Porodica Teler-Morou je u žiži-osnova i stub porodice je tzv. žena, majka, kraljica (i u prenesenom i bukvalnom značenju) Gema Teler-Morou (Katey Sagal), njen muž Klej Morou (Ron Perlman) i Gemin sin iz prvog braka Džekson Džeks Teler (Charlie Hunnam). Oni čine okosnicu popularnog i veoma opasnog motociklističkog kluba SAMCRO (skraćenica od eng. Sons of Anarchy Motorcycle Club, Redwood Original). Ekipu kluba još čine ostareli Pini Vinston (William Lucking), jedan od osnivača kluba, njegov sin Opi koji je bukvalno klubu dao sve (Ryan Hurst), beskrupulozni Tig Trager uglavnom zadužen za najprljavije poslove kluba (Kim Coates), samosvesni Bobi Elvis (Mark Boone Junior), prognanik iz IRA-e, impulsivni Čibs (Mark Boone Junior), glupi, ali simpatični Džus (Theo Rossi) i drugi koji ce se smjenjivati kako sezone odmiču.
Klub je za mnoge ništa drugo do automehaničarksa radnja, ali se zapravo bavi mnogim legalnim (kao sto je snimanje porno filmova) i ilegalnim poslovima (prodaja oružja, iznuđivanje ,zaštita). Oni imaju prećutni dogovor sa šefom policije u Čarmingu Vejnom Anserom (Dayton Callie) da onemogućavaju proizvodnju i promet narkotika u gradu, a zauzvrat imaju podršku Ansera oko svojih nelegalnih aktivnosti. Međutim, Anser odlazi u penziju, a gradić bi trebalo da preuzme pravedni i nekorumpirani Dejvid Hejl (Taylor Sheridan) koji konačno želi da neko dolija klubu. Takođe, klub ima dosta neprijatelja kao što su ostale bajkerske bande: Majanci-hispanci na čelu sa brutalnim Alvarezom, One-Najnersi – afro-američka ulična banda koji sa njima povremeno trguje oružjem, Nordsi na čelu sa Ernestom Darbijem koji se bavi drogom, kasnije dolaze u sukob sa Arijevcima koji žele da očiste grad od svih koji nisu bele boje kože i IRA-om sa kojom trguju oružjem, ali i mnogim drugima.
Prva sezona nam naravno, kao i svaka serija na svom početku, daje dublji uvid u radnju kojom će se kretati serija i predstavljanje glavnih likova. Fokusirana je na međuljudske odnose, odnose unutar kluba, kao i odnose unutar porodice Teler-Morou i na unutrašnja lomljenja Džeksa koji počinje da sumnja u sebe, u svoje ciljeve, poslove kluba kada pronađe dnevnik koji mu je ostavio njegov otac, Džon Teler, osnivač kluba. On nije želeo da mladi Džeks nastavi njegovim putem o čemu Džeks sve više počinje da razmišlja, posebno kada se u grad vrati njegova ljubav iz školskih dana, sada doktor Tara Nouls (Maggie Siff) koju i dalje voli. Uprkos tome što očekuje dete sa narkomankom Vendi (Drea de Matteo) on i Tara se, slučajem nesrećnih okolnosti opet spetljavaju, a Tara mu kasnije dosta pomaže sa njegovim detetom.
Druga sezona nam donosi jako brutalan uvod i nove neprijatelje kluba – arijevce i to ne samo one obične sirovinske skinhede nego i one u skupim odelima koji na svaki mogući način pokušavaju da preuzmu grad. U grad dolazi i Džun Stal, agent ATF-a kojoj je cilj dolijati klubu, pa se koristi i nedozvoljenim metodama od kojih neke imaju tragične posledice za neke članove kluba. Takođe, odnos Tare i Džeksa postaje kristalniji i ona uprkos svojim moralnim principima, izabere da bude lojalna samo Džeksu. Cela sezona je uglavnom fokusirana na brutalnosti koje su arijevci uradili i na osvetu koja je neminovna i, u najavi, veoma krvava.
Treća sezona vodi Džeksa i ekipu u Belfast (Severna Irska) da pronađu otetog Abela, ali da i odluče šta će biti sa njihovim poljuljanim odnosima sa IRA-om i trgovinom oružja od koje klub zavisi. U ovoj sezoni dolazimo do nekih šokantnih i iznenađujućih otkrića koja će svakako promeniti tok serije ubuduće. Sa završetkom treće sezone se i završava moje ludo oduševljenje njom jer ono što sledi mogu samo opisati kao kopi-pejst senzacionalizma budućih smrti glavnih likova u seriji što smo dosada videli samo u seriji Game of Thrones. Da, Kurt Sater (Kurt Sutter), kreator serije (inače on glumi u svojoj seriji, glumi Ota, člana bande koji je u zatvoru) postaje Džordž R.R. Martin. Mnogima ova rečenica ništa ne znači jer možda ne prate seriju GOT, ali objasniću ukratko. Sater, ničim izazvan, odlučuje da ubije nekoliko glavnih likova, čisto iz zabave, bez ikakvog dubljeg cilja ili katarze ili smisla. Neki to zovu genijalnom kreativnošću dok ja to zovem prevelikim oduševljenjem fana serije GOT jer me niko ne može ubediti da to nije povezano, posebno ako uzmemo u obzir tajming serija i preklapanja.
Četvrta sezona nas vodi prvo u zatvor gde većina članova kluba odležava svoju četrnaesto mesečnu kaznu. Nakon izlaska vraćaju se starim aktivnostima, ali dobijaju i nove neprijatelje, sklapaju nove poslove kojima se ranije nisu bavili, u igru upadaju i opasni karteli. Kao što sam već rekla, ubijanje glavnih likova, narušeni odnosi između svih i tajne koje polako izbijaju na povšinu i ne mogu ostati sakrivene postaju fatalne za mnoge od njih. To je ukratko i sadržaj pete sezone, sličnim redosledom, isto zatvor, zavere, izdaje, novi i stari opasni neprijatelji, neraščisćeni odnosi, sve veća razjedinjenost članova unutar kluba. Dobijamo novog lika, Geminog ljubavnika Nera (Jimmy Smits) koji je samo glorifikovani makro koji ima mnogo ambicioznije planove.
Šesta sezona donosi sve već viđeno u prethodne dve sa malo više senzacionalističkog akcenta oko porno posla, naravno smrt bitnih likova, čak dvoje glavnih protagonista umire u ovoj sezoni + dvoje sporednih, zatvor, dugovi iz prošlosti, ali i pokušaj izgubljenog Džeksa da se bez ikakvih posledica izvuče iz ilegalnih poslova kluba. Fatalni tvist koji imamo na kraju sezone nam donosi neku sliku o tome šta nas otprilike čeka u zadnjoj, finalnoj sezoni koja i ide ka sve krvavijem završetku jer ova serija nema junake, nego samo antijunake koji moraju skončati na neki tragičan način. Koji i kakav – uglavnom zavisi od tereta svega lošeg šta su uradili.
Kreator serije je, kako sam već spomenula Kurt Sater, Amerikanac koji je odranije poznat na radu u seriji Shield i kao režiser i scenarista. Školovao se za filmskog radnika, bilo je tu i pokušaja glume, ali je dugo čekao svoju priliku da predstavi nešto samo njegovo, a to je u potpunosti ova dramska kriminalna serija koja je, može se reći, njegov masterpis. Serija je rađena za televizijsku kucu FX i postala je najuspešnija izdanica te TV kuće, a prethodno su to bile serije The Shield, Nip/Tuck (Reži me), Rescue Me (Vatreni momci). Moram napomenuti da je Kejti Sagal inače Kurtova supruga sa kojom ima troje dece, ali da je nju angažovao za lik Geme samo radi tog fakta – jedno veliko ne jer nema, ne postoji, niti će ikada ijedna druga glumica dolaziti u obzir kao zamena za taj lik. Bilo ko drugi ne bi bio ni upola uspešan kao ona jer je Geminom liku dala neku svoju notu i odraz i dosta, čak previše sebe, ali baš zbog toga i jeste tako moćna u svojoj ulozi. Ona je zaista žena, majka, kraljica, stub ne samo porodice nego i kluba, neko ko je dominantan, neko ko suvereno vlada nad svima njima. Matrijarhat u pravom smislu. Ukratko, ono što je za seriju Breaking Bad bio Brajan Krenston, za ovu seriju je Kejti Sagal. Samo, ona je zaista monstrum u nekim momentima serije. Inače, svima nam je poznata kao Pegi Bandi iz popularne humoristične serije Married With Children.
Glavnog (anti)junaka serije glumi mladi i privlačni britanski glumac Čarle Hanam koji je odranije poznat iz filma Green Street Hooligans koji je njegova lična karta. Filmovi vredni spomena u glumačkoj karijeri ovog lepotana (bar novijeg datuma) su Deadfall iz 2012 i prošlogodisnji blokbaster Giljerma Del Tora – Pacifik Rim. Sve uloge je korektno odradio, ali uloga njegovog života je ova, Džeksa Telera, bajkera u ranim tridesetim koji se konstantno bori sa svojom savešću da očuva svoj na momente stečeni unutrašnji mir, ali mu to dugoročno nikako ne polazi sa rukom.Moram reći da je ovaj glumac jako dobar izbor za ovaj lik jer smo od njega videli baš sve to u bukvalnom smislu.
Njegovog očuha glumi badass Ron Perlman, kako neki kažu najružniji glumac ikada. Uloga okrutnog vođe bajkera mu je sjajno legla, sa minimalnim unutrašnjim previranjima koji se na momente pojave. Kleja smo upoznavali smo kroz različite uloge: kao Džeksovog oca, pa suverenog vladara kluba, dostojnog kralja jakoj kraljici, manipulatora, gada, ali na kraju čoveka koji priznaje svoje grehe, nosi svoj „krst“ zaslužen, a opet mnogo težak. Uprkos svemu čini sve da pomogne klubu, iako se čini da to radi da spasi svoju kožu, ali nije tako. Radi to iz jedne jedine stvari ljubavi, prema klubu i prema Gemi. Kim Koates je sjajno odglumio Tiga koji mi je, kako serija odmiče, sve simpatičniji jer kod njega nema sivih tonova, sve je crno ili bielo i takvi likovi mi odgovaraju. Šerifa Ansera je oglumio Dejton Kali, poznat iz serije Deadwood (za tu seriju pišem sledeći osvrt) i može se povući paralela između ta dva lika jer su dosta slično odglumljeni karakteri. Kada sam već spomenula seriju Deadwood nije na odmet napomenuti da se osim Dajtona Kalija u seriji pojavljuje još par glumaca iz Deadwooda: Robin Veigert kao advokat bajkera, Titus Veliver kao Džimi O’Felan, Paula Malkolmson kao Mo iz Belfasta i Rej MekKinon kao pomoćnik okružnog tužioca.
Da budem iskrena, ova serija ne razbija neke moje predrasude o opasnim bajkerskim klubovima koji uzimaju sve više maha, nego baš naprotiv, samo tu moju sliku jos više dopunjava, ali mislim da ovoj seriji nije to uopšte ni bio primarni cilj. Moramo biti svesni da je ovo fikcija i to fikcija Kurta Satera koji je ovu seriju načinio krvavijom i nasilnijom nego što sam mislila da će da bude. Verovatno je igrao na neku kartu između senzacionalizna i realnosti, neulepšavanja i mogu reći da je dosta uspeo u tome. Ne potpuno jer sam već spomenula svoje zamerke koje se tiču toka radnje od četvrte sezone, pa nadalje. Ne mogu preći preko njegove providne želje da bude rediteljski Džordž Martin jer ipak samo je jedan Džordž Martin i samo zbog toga ocena nije najsjajnija i najviša, a mogla je da bude.
Ova serija zasigurno spada u najbolje serije današnjice, sviđala se nekome ova tematika ili ne, ona je sve opravdala svojim opstankom ovoliko dugo. Sedam sezona nije malo, ali je taman dovoljno za finale ove serije.
9/10
