Snowpiercer (2013)

Moj osvrt na ovu dugo očekivanu akcionu sci-fi dramu neće biti potpuno objektivan, tako da postoji mogućnost da se vama možda film i ne svidi u ovolikoj meri kao meni. Zato ne uzimajte moj utisak kao neki generalni apsolut kvaliteta filma. Nepobitan fakt je da je ovo dobar film, samo nijanse odlučuju da li će nekome biti jako dobar, odličan ili kao meni – maestralan. Bitno je napomenuti da logika ili traženje iste u ovom sci-fi ostvarenju moze jako da pokvari sam utisak film, zato je nemojte ni tražiti, jer je ona zaista minoran faktor u ovom projektu.

Radnja filma je smeštena u ne tako daleku budućnost, 2031. godinu. Zbog ljudske nemarnosti i propalog eksperimenta globalnog zatopljavanja desilo se baš suprotno – globalno zamrzavanje. Jedini preživeli ljudi na planeti, koja više nije ugodno mesto za život, nalaze se u posebnom vozu simboličnog imena Ledena žaoka koji se non-stop kreće. Voz zapravo predstavlja „voz života“ iliti ono što je ostalo od ljudske civilizacije i radi na principu perpetuum mobile. U tom vozu se vremenom stvara klasna podela na bogate stanovnike prednjeg dela voza i siromašne stanovnike zadnjeg dela, tačnije na bogate i siromašne. Nema sredine, osim ako sredinu ne čine organi reda kao posebna klasa koja se nalazi između moćnih i nemoćnih, ali je naravno naklonjena ovim drugima – bogatima i moćnima.

Kada vođa putnika iz zadnjeg dela voza Kurtis (Chris Evans) provede dugo planiranu pobunu protiv “organa reda“ i probudi u improvizovanom zatvoru misterioznog čoveka imena Namgong Minsu kako bi mu pomogao, tada počinje pravi pokolj. Posle početne borbe i uspeha siromašnih u njihove ruke pada jako važna osoba Mejson (Tilda Swinton) koja im govori da će ih odvesti do glavnog, ali misterizonog čoveka Vilforda koji upravlja vozom i koji je za sve putnike/stanovnike voza neka vrsta Boga. Njihova avantura tek tada počinje.

Ovaj film jednostavno ima sve – od priče preko kvalitetne glume i režije, pa sve do efektnog vizuelnog doživljaja i kraja koji neće mnoge oduševiti, ali kada porazmislite i nije moglo drugačije da se završi kako bi se postiglo ono što je režiser hteo. Imamo sjajan uvod, imamo predstavljanje likova, imamo trenutno stanje i situaciju, imamo pobunu, imamo pokolj koji me je oduševio u smislu šta mu je sve prethodilo, kako je zamišljen, kako počinje i sloumoušn u scenama koje slede, a najviše šta on predstavlja. Pokolj imamo u više faza filma i svaki je poseban na svoj način. Pojedine scene u filmu su toliko upečatljive i toliko će vas oduševiti, kao npr. gurnuta ruka kroz otvor voza koja se ledi u minutu.

SnowpiercerConceptArt04

Maskirani organi reda su nešto najbolje u filmu jer predstavljaju upravo samu esenciju ljudskog neznanja i mraka u kojem živimo. Sve te scene su režiserove vrste metafora i simbolike, zapravo alegorije života, prave slike samog društva u kome živimo i nažalost koje nas možda i očekuju, ako ne i gore, i one su jako originalno-kreativno zamišljene i izvedene. Ne znam da li će ljudi gledajući film izvesti iste zaključke kao i ja, ali ja mislim da je i poenta samog filma sadržana u tim scenama. To nasilje nije tu radi samog nasilja, nego upravo zbog toga da reaguje na ljudsku (ne)savest ili bar da se pokuša reagovati.

„Snowpiercer“ je, nakon odličnog krimi-trilera Memories of Murder iz 2003. godine i akcijske horor-komedije The Host iz 2006. godine, već treći zajednički projekat najboljeg korejskog reditelja Bong Joon-Hoa (Joon-ho Bong) i sjajnog korejskog i azijskog glumca Song Kang-hoa (Kang-ho Song). Bilo je manjih problema oko distribucije ovog filma, “statirao“ je godinu dana iako je bio završen. Reditelj Bong poznat je po čestim miksevima žanrova u svojim filmovima, te po filmovima s jakim socijalnim kontekstom i odličnom seciranju modernog društva i zapravo svi njegovi dosadašnji radovi ogledalo su toga. Ni „Snowpiercer“ nije izuzetak. Sjajna elaboracija u kakvom društvu živimo, sve na tacni, sve već viđeno, sve znamo, a i dalje ništa ne preduzimamo povodom toga. Baš iskreno brutalna slika društva u kojem živimo, nimalo ulepšana.

Glumci su, uz neosporan moćan vizuelni utisak, najjači deo filma. Svaki od njih ima neki svoj deo za koji je jako bitan, ali konstanta su dva glumca koja nose celi film – Kris Evans i Song Kang-ho. Evans je talentovan američki glumac mlađe generacije čiji sam talenat davno prepoznala, ali ponekad izabere projekte u kojima ne može da se dokaže. U nekima zasija kao u dramama Puncture ili The Iceman, a u nekima podbaci. Brendovan je i svetski poznat po liku iz istoimenog filma Kapetan Amerika i očekuje se nastavak – Winter Soldier. Što se tiče ovog filma sjajno se uklopio u svoju rolu kao izmučeni, ali pametni borac i vođa za pravdu. Harizmatični Song široj je publici najpoznatiji po pamtljivim ulogama u Sympathy for Mr. Vengeance i već spomenutim filmovima Memories of Murder i The Host, a u ovom filmu njegova uloga je jedna od najjačih sa tako malo teksta, a sa tako puno facijalnih ekspresija i odličnog, u glumačkom kontekstu naravno, govora tela.

snow

Tilda Svinton (Tilda Swinton) je u prvi mah neprepoznatljiva fizički, ali kako progovori znamo da je to ona. Njena uloga je odlično zamišljena, esencija ne zla nego jedne preplašene i izmanipulisane osobe koja ne zna za bolje ni za drugačije. Njen performans nije zasenio Evansa kao ni korejskog glumca, kako sam mislila da će verovatno biti jer je ona ipak kvalitetnije glumačko ime od obojice. Međutim film je zamišljen tako da su svi ti glumci u nekoj ravnomerno raspoređenoj ravni i svaki daje odlične karakterizacije lika kojeg glumi u određenom delu filma. Moram takođe da istaknem i veterana Džona Harta (John Hurt) i Džejmija Bela (Jamie Bell), dva glumca u efektnim kraćim rolama žrtve za opšte dobro. Spomenuću jos uvek dopadljivu Oktaviu Spenser (Octavia Spencer) i misterioznu devojku Jonu koju glumi Ah-sung Ko (Ah-sung Ko).

Dugo nisam gledala film koji je ostavio ovako jak utisak na mene. Ja sam u svakoj drugoj sceni pronašla simboliku i alegoriju na život danas i nisam ga posmatrala kao običnu sci-fi dramu nego kao povezane slike iz života samo prikazane ne na direktan način nego kao skrivenu alegoriju. Ovaj film po mom mišljenju predstavlja jednu jaku kritiku društvu koje sve više etički i moralno propada na svaki mogući način, jer ipak je „čovek čoveku vuk“ i samo će čovek uništiti čoveka. Bojim se da putanja kojom se trenutno “ide“ nema druge alternative osim neke buduće apokalipse koja će nas većinu smaknuti na ovaj ili onaj način.

10/10

snow 2