Side Effects (2013)

Dugo očekivani (bar sa naše strane) psihološki triler Side Effects, tj. “Sporedni Efekti” je za nas jedan od onih filmova od kojeg smo dobili otprilike onoliko koliko smo i očekivali. Pod ovim prvenstveno mislimo na kvalitet filma, dok je sam sadržaj u izvesnoj meri zapravo odstupao od naših očekivanja. Pre samog gledanja mi smo iz nekog nepoznatog razloga stekli utisak da njegova tematika blago vuče ka nekoj paranormalnoj atmosferi, što nije slučaj, ali ne možemo reći da nas je to i najmanje razočaralo, naprotiv. Ovo je jedan od onih filmova čiju radnju definitivno nije preporučljivo znati unapred, te ćemo u ovoj recenziji prepričavanje filma u što je većoj meri moguće minimalizovati, zarad onih koji ga još nisu gledali, a fokusirati se više na opšti utisak.

Za sam uvod u film Side Effects, zagolicaćemo vam maštu tek osnovnim detaljima njegove priče. Grubo određeno, ključni likovi u njemu su Emili Tejlor (Rooney Mara) i doktor Džonatan Benks (Jude Law). Emili je mlada žena koja ima određen oblik depresije, čiji simptomi se pojačavaju nakon što njen suprug Martin Tejlor (Channing Tatum) dospeva u zatvor. Međutim, njeno stanje se ne popravlja čak ni nakon njegovog povratka, s obzirom da je Martinovo hapšenje sa sobom povuklo i gubitak njihovog bogatstva, na koje je Emili tek počela da se navikava. Ona pokušava samoubistvo i nakon toga dospeva na terapiju kod psihijatra doktora Benksa. Nakon nekoliko vrsta antidepresiva, koji ne daju rezultate, Benks prepisuje Emili novi lek Abliksa, koji naizgled počinje da joj pomaže. Međutim, ovaj lek kod Emili uzrokuje nuspojavu mesečaranja, koje dovodi do neočekivanog ishoda u njenom ponašanju.

Početak filma „Side Effects“ je pomalo nerazumljiv i potrebno je malo vremena dok ne počne nešto konkretno da se dešava, ali to ne traje predugo. Počevši da gleda film, gledalac ne zna tačno šta da očekuje od njegove priče i to se u određenoj meri može okarakterisati kao nepredvidivost radnje, što bi zapravo mogli nazvati pozitivnom osobinom filma, s obzirom na to da se u današnje vreme mnogi žale upravo na ovu manjkavost projekata. Doduše, mi smo naveli kako smo očekivali elemente paranormalnog, ali to se ispostavilo pogrešnim. Jedina stvar koja je u nama stvarala rezervisanost prema ovom filmu je ime Džad Lou u glumačkoj ekipi.

Side-Effects-Jude-Law-Catherine-Zeta-Jones1

Ne shvatite nas pogrešno, on je odličan glumac, ali izuzev par naslova, njegovo ime po našem mišljenju uvek ide uz neke filmske promašaje koji samo najčešće pretenduju da budu veliki. Na stranu prethodno rečeno, Džad Lou je u ovom filmu pružio izvrsnu rolu, koju bi definitivno svrstali u jednu od njegovih najblistavijih. Generalno, gluma u filmu je zaista odlična, a posebno se izdvojila Runi Mara, kojoj bi uloga Emili mogla doneti pomak u karijeri. Na razočarenje svih obožavateljki Čejning Tejtuma, on se u ovom filmu pomalo neočekivano pojavljuje vrlo malo, što ga praktično čini epizodistom, dok Ketrin Zita Džouns (Catherine Zeta-Jones) ima za nijansu veći, ali takođe vrlo kvalitetan doprinos u ulozi doktorke Viktorije Siebert.

Stiven Soderberg (Steven Soderbergh) je kao reditelj definitivno cenjeno ime u svetu filma tako da bi u skladu sa našim stavom prema njemu Side Effects okarakterisali možda i kao jedno od njegovih boljih ostvarenja. Napomenućemo i da je ovaj film pomalo zahtevniji po pitanju budnosti ili koncentracije tokom njegovog praćenja, što bismo mu istovremeno dodali i kao mali minus, s obzirom na to da se čini kao da su pojedini elementi njegove priče mogli biti prikazani i na jednostavniji način.

Njegova priča će vas bacati u niz pogrešnih zaključaka, ali ne i u razočarenja, što ga upravo i čini izvrsnim trilerom, te ukoliko volite filmove sa izobiljem obrta u priči, „Side Effects“ bi za vas trebao da bude prava poslastica.

7/10

Autor: Nikola Milošev

Side-effects