Show me a hero and I will write you a tragedy.
Problem javnih zgrada u kojima žive socijalno osetljive grupe je i dan-danas problem u SAD-u, a krajem osamdesetih se pojavilo rešenje u kojima bi se ovakvi prostori za život eksperimentalno smestili u delove grada nastanjeni pretežno belačkom srednjom klasom. Sama pomisao na to je dovoljna da se zaključi kako takva zamisao ne može da prođe idealno i da su eventualni protesti sasvim razumljivi. U knjizi Lise Benklin iz 1999 godine su detaljno opisana dešavanja u gradu Jonkers vezana za ovu temu, a pre deset godina su scenaristi Dejvid Sajmon i Vilijam Zorzi (da, ljudi koji su pisali The Wire) rešili da napišu ekranizaciju knjige.
Radnja mini-serije je smeštena u period između 1987. i 1994. i kao centralnog lika ima Nika Vasiska (Oscar Isaac), bivšeg policajca i člana gradskog veća. Zbog odluke suda grad Jonkers mora da izgradi 200 socijalnih stanova, koji treba da budu izgrađeni širom Jonkersa, a ne samo u istočnoj, siromašnoj četvrti. Ta odluka će dovesti do besa srednje klase koja ne želi leglo kriminala u komšiluku, a samim tim se stvara prostor i za političke mahinacije. Kroz sedam godina koliko traje radnja mi pratimo dešavanja vezana za izgradnju stanova, ali i politička dešavanja u gradu, sa Nikom Vasiskom kao centralnom figurom.
Dvostruki Oskarovac, režiser i scenarista Pol Hegis, autor filmova Million Dollar Baby i Crash, je odabran da režira prvu epizodu, ali je insistirao da odradi čitav posao kada je čuo ko je napisao scenario, iako isti nije ni pročitao. Tim koji je HBO okupio je zaista sjajan, sve su to ljudi koji imaju kvalitetne i popularne projekte iza sebe i koji su majstori u svom poslu. Uz podršku velike produkcije kao što je HBO, jednostavno se nije postavljalo pitanje da li će Show Me a Hero biti kvalitetan projekat – jednostavno ne postoji segment koji nije savršen. Konsultanti su bili brojni ljudi koji su učesvovali u ovim događajima, pre svih Nej Vasisko, a išlo se čak dotle da su ponovo crtali grafite koji su bili u Jonkersu tih godina.
Mini-serija se bavi osetljivom temom, a kroz nju se posredno susrećemo sa finesama političkog posla, ličnim ambicijama svakog od učesnika, izbornim procesima, mahinacijama, korupcijom i svim onim što čini politiku, naročito u lokalnim sredinama. Priča nije predstavljena crno-belo, nego se kroz nekoliko likova iz javnih zgrada bavi njihovim životima i šta bi predstavljala selidba u mnogo uređeniju sredinu. Stalan konflikt između bele srednje klase, koja ima razumne razloge protiv odluke suda, i sporednih likova, koji su sticajem okolnosti ili lošim životnim odlukama sami krivi za situaciju u kojoj se nalaze, je ono što je spona čitavih dešavanja. Zbog tog konflikta rasizam je skoro opipljiv u seriji, iako (donekle) imamo razumevanja za obe grupacije.
U centar svih tih dešavanja je smešten Nik Vasisko, ambiciozni političar koji je rano postao jedna od uzdanica demokratske stranke na lokalu i čovek koji vremenom sve više zavisi od politike i glasova. Još uvek mlad i nespreman, Nik se suočio sa odlukama koje će mu promeniti bukvalno sve, od političkog uticaja do samopoštovanja. Jedan od likova kaže kako je politika kao droga, sve više zavisiš od nje, od činjenice da si tražen i da imaš moć, a upravo na primeru Vasiska mi vidimo koliko je to istina. Serija se sastoji iz dosta dijaloga i non-stop neko priča, tako da nema opuštanja ni sekunde. Brojni likovi su zanimljivi svaki na svoj način i generalno su nam dopadljivi, iako se ne slažemo uvek sa njima.
Glumačka ekipa je impresivna. Oskar Ajzak je prosto neverovatan u ovoj seriji, tumači komplikovanog lika koji nije ni junak ni antijunak u klasičnom smislu, kod kog se smenjuje dobrodušnost i konstantna glad za funkcijom, tj. posvećenost postizanju ličnih ciljeva, iako je neiskusan političar. Svojim performansom vodi gledaoca kroz čitavu seriju, harizmatičan je, ubedljiv i svidelo mi se što je prikazao kako je političar, kada se svetla ugase, pre svega običan čovek. Ketrin Kiner (Catherine Keener) je svakako druga osoba vredna pomena u glumačkom smislu – tumači ženu koja je zbunjena, sumnjičava, donekle i povređena, ali dobrog srca i sa željom da pobedi svoje predrasude. Karla Kevedo (Carla Quevedo) je veoma simpatična u svojoj ulozi Nikove supruge, a meni nepoznate glumice, koje tumače sporedne uloge žena iz socijalnih naselja, daju seriju skoro opipljivu toplinu i ljudskost.
Show Me a Hero možda nema priču koja je privlačna za klasične gledaoce serija, niti pršti od uzbuđenja, ali je političko-socijalna drama u pravom smislu te reči. Izvrsno napisani likovi i dijalozi se kroz problem socijalne gradnje posredno bave brojnim temama, a materijal je dodatno zanimljiv jer je potpuno napisan na osnovu istinitih dešavanja. Pravi biser iz studija HBO.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
