Shotgun Stories (2007)

Vaša ocena filma:
[Total: 3   Average: 2.7/5]

We don’t own the square-root of shit.

Džef Nikols (Jeff Nichols) je američki filmaš mlađe generacije koji u svojoj filmografiji, za sada, ima pet filmova namenjenih ljubiteljima modernih nezavisnih radova. Veću pažnju je privukao filmom Mud sa Metjuom Mekonahijem u glavnoj ulozi, dok je meni baš po ukusu bio Take Shelter iz 2011. godine. Njegov debitantski rad iz 2007. godine je drama o kojoj danas pišem, Shotgun Stories, koja je nagoveštavala da se radi o talentovanom i perspektivnom autoru – ne zbog toga što zna da uperi kameru, nego što je uspešno koristi da izvuče empatiju, emociju ili bes usađen unutar njegovih likova.

Priča u ovom filmu se bavi porodicom i osvetom. Prati dve grupe ljudi koji imaju zajedničkog oca, ali njegovom zaslugom žive totalno različite živote. Son (Michael Shannon), Boj i Kid žive od danas do sutra, bave se fizičkim poslovima i nemaju kontakt sa svojim roditeljima. Promena u njihovom životu nastaje kada im otuđena majka saopštava da je njihov otac umro. Njih trojica odlučuju da nepozvani dođu na sahranu i suoče se sa drugom porodicom svog oca, koja ga zna kao velikog vernika kome je porodica bila na prvom mestu…

Na sahrani, Son otvara dušu i govori o tome kako čovek kog je nekada poznavao danas plaća za svoje grehove. Nakon toga nastaje sukob između dve porodice, ali taj sukob nije eksplicitan kao što možda očekujete. Nikols polako priča svoju priču, gradi sporogoreću tenziju i svojim likovima postepeno dodaje doze straha. Na taj način mi, kao i naši likovi, ne znamo šta će se sledeće desiti. Producenti sa većim budžetom bi od ovakve priče verovatno napravili film sa mnogo više akcije, a samim tim bi se izgubilo na nepredvidiljivosti i osećaju uverljivosti.

Članovi sukobljenih strana nastavljaju da žive svoje živote, ali im povremeno kroz glavu proleti misao o porodičnom konfliktu, koji bi mogao dovesti do nečijeg ubistva. Arkanzas nije baš gostoljubivo mesto, ove ljude život nije mazio i, koliko god oni na momente delovali zabrinuto, zapitamo se da li im je uopšte stalo do njihovih života. Svakako, činjenica da vas je otac napustio kako bi drugoj porodici pružio ljubav i brigu namenjenu vama nikako nije optimistična. Ove ne baš vesele sudbine su smeštene na jugoistok SAD-a, predeo koji je najlakše opisati kao čemeran – na takvim mestima obično ostaju samo ljudi kojima ili ponos ili nedostatak ambicije nisu dozvolili da se odsele odatle.

Nikols nam pruža svoju oštru impresiju o američkom ruralnom životu i, pored porodičnog sukoba, imamo uvid u živote ljudi koji žive u modernom vremenu, sa zastarelim načinom života. Ovi ljudi se pridržavaju tradicionalnih vrednosti starog zapada koje uključuju krvnu liniju, ponos, osvetu i imovinu. Smeštajući svoje likove u ovakvo okruženje, on nam pokazuje da ima saosećanja za njih, ali bez previše poštovanja. Poziva nas na razumevanje i da postupke njegovih likova posmatramo kroz prizmu okruženja u kome žive, a to okruženje pokazuje ekstremne kontraste u modernoj Americi.

Ovaj film je, u odnosu na budžet, odlično stilizovan. Nikols i njegov kinematograf Adam Stoun su raskošne pejzaže Juga boje rđe snimili kroz sočivo koje ističe boju neba, a na taj način dodaju neku vrstu ruralne lirike (fizički i metaforički) propalim i siromašnim domovima. Autor koristi svoje filmsko znanje i činjenicu da je odrastao u takvim predelima da kreira autentični utisak. Ton i tempo filma su karakteristično indi, dok se tenzija u priči povremeno distancira Nikolsovim izborom da se posveti snimanjem pejzaža ili objekata.

Poznato je koliko cenim Majkla Šenona kao glumca – čovek je sposoban da od bilo koje male scene napravi umetničko delo. Nikols ima rezervisano mesto za njega u svakom svom projektu, a u ovom slučaju gura film napred svojim čvrstim i upečatljivim performansom glavnog protagoniste. Ekipa karakternih glumaca koji tumači njegovu braću i polu-braću su bili vrlo dobri u svom poslu – zapostavljeni sinovi poseduju vidljive doze besa i nesigurnosti, dok su članovi druge porodice besni zbog nepoštovanja koje je iskazano njihovom ocu od strane propalica.

Shotgun Stories je pravi debitanski rad indi autora koji ima nešto da kaže i koji je talentovan da svoja zapažanja pretvori u kvalitetan film – Džef Nikols je danas jedan od predvodnika nezavisnih američkih filmaša, a ovaj njegov debi nije obećavao ništa manje.

Scenario
Gluma
Vizuelni utisak
Lični utisak

Siniša Stajić
Latest posts by Siniša Stajić (see all)