The Shoplifters, iliti Manbiki Kozuki, je japanska drama majstora žanra Hirokazu Koride (Hirokazu Koreeda), koji potpisuje režiju, scenario i montažu. Film je debitovao na Kanskom festivalu gde je pokupio Zlatnu palmu, a nominovan je za Oskara i Zlatni Globus u kategoriji stranih filmova.
Priča prati grupu stanovnika Tokija, koji žive zajedno i jedva sastavljaju kraj sa krajem. Osama (Lily Franky) je povremeni radnik na građevini, njegova supruga Nobujo (Sakura Andô) radi u hemijskoj čistinionici, Aki (Mayu Matsuoka) je hostesa, Hatsue (Kirin Kiki) je starija žena koja živi od penzije preminulog supruga, a sa njima je i dečak Šota. Osama i Šota, vodeći se parolom da ono što je u prodavnici tehnički ne pripada nikome, su razvili sistem po kome se sitnim krađama snalaze za potrepštine. Njihovi signali i metode su dovoljno razrađeni da prepoznamo kako već neko vreme rade ovaj posao.
Nakon jednog poduhvata nailaze na očigledno zapostavljenu devojčicu i vode je kući. Iako su siromašni i novi član porodice može biti samo dodatni teret, odlučuju da se brinu o njoj, nakon što su primetili tragove nasilja na devojčicinoj koži. Iako na prvi pogled žive srećno, dolazak devojčice će promeniti njihove životne rutine i dovešće do otkrivanja tajni, koje će testirati veze koje ih ujedinjuju.
Shoplifters je pravo remek-delo od filma u kome se Hirokazu Korida bavi zapanjujuće ljudskim i iskrenim ispitivanjem termina porodice. Uvodni minuti obećavaju relativno jednostavno priču, ali se ona komplikuje dubljim predstavljanjem likova, njihove prošlosti i njihovih odnosa. Iako su u teškoj životnoj situaciji, naši junaci su srdačni ljudi, koji su generalno optimistični. Oni su zajedno da bi preživeli, ali ih vezuje i strah od alternative, koja je suviše očajna da bi se razmišljalo o njoj.
Korida je stekao reputaciju kvalitetnog filmaša, koji se najbolje snalazi u sporogorećim porodičnim dramama sa posmatračkim pripovedanjem. U ovom slučaju, njegova porodica je u suprotnosti sa društveno prihvaćenim značenjem te reči, ali on uspeva da demonstrira kako su neke veze jače od onih za koje te vezuje krv ili prezime. Moderno društvo je surovo, jer lako nekoga proglasi izgnanikom i ostavlja ga da se snalazi sam za sebe, ali ga osuđuje kada uspe da se snađe.
Naši junaci nemaju gde da idu i nemaju kome da se obrate, pa biraju da veruju jedni na drugima. Oni nisu manje ljudi od bilo koga – moraju zaraditi, moraju jesti, moraju biti voljeni i moraju se radovati sitnicama, čak i ako to uključuje povremeno kršenje društvenih ili zakonskih pravila. Korida je majstor jer ih ne osuđuje i daleko od toga da poriče njihovu humanost, iako njihova dela nisu baš uvek naivna. Osamina gorepomenuta parola je možda nešto što govori sam sebi ili dečaku kako bi opravdao svoja nedela. Međutim, nikada nismo ni sigurni u to, jer Korida iskusno čini da to i nije tako važno.
Neću se baviti svojim impresijama vezanim za likove niti njihovim detaljima, ostaviću vama da ih sami otkrijete. Naglasiću samo da postoje tri narativne teme, a to su napori porodice da prežive, načini na koje se svako od njih nosi sa siromaštvom i kako funkcionišu međusobni odnosi unutar zajednice. Ipak, u ovom filmu nije sve beznadežno. Korida nam pruža nekoliko scena sa zaista divnim trenucima, a izdvojiću dešavanja na plaži, slušanje vatrometa, kao i scenu kada Nobujo pokazuje devojčici kako ljudi vole.
Shoplifters je izuzetna japanska drama bogata emocijama, koja kombinuje frigidnost društveno korektnog ponašanja sa toplinom, optimizmom i srećom grupe ljudi sa društvene margine – autor majstorski predstavlja usamljenost nepripadanja nikome i zbrku sticaja okolnosti koji ih drže zajedno.
moja konačna ocena: 10/10
