Scener ur ett Äktenskap/ Scenes from a Marriage (1973)

Vaša ocena filma:
[Total: 4   Average: 4.3/5]

Scenes from a Marriage (Scene Jednog Braka) je kratka TV serija cenjenog švedskog režisera i scenariste Ingmara Bergmana (Ingmar Bergman). Serija ima šest epizoda i ukupno traje 281 minut. Serija je takođe pretvorena u film, koji je skraćen na 169 minuta.

Marianne: „Ponekad je kao da muž i žena pričaju sa pokvarenim telefonima“.

Mariana (Liv Ullmann) i Johan (Erland Josephson) su 10 godina u braku. Mariana je advokat za razvode, dok je Johan naučnik. Oni smatraju svoj brak za savršen, ali za desetu godišnjicu fasada njihovog braka se počinje rušiti. Kroz razne događaje Johan i Mariana će uskoro shvatiti da njihov brak uopšte nije savršen kao što oni misle. Uskoro će se njih dvoje razići i razvesti, ali uprkos razvodu, svađama i drugim negativnim događajima između njih dvoje se rađa nova, jača i lepša ljubav. Johan i Mariana ne mogu ni zajedno ni jedan bez drugoga.

Johan: „Mi smo emocionalno nepismeni. Učili su nas anatomiji, poljoprivrednim metodama u Africi. Naučili smo matematičke formule napamet, ali nas nisu ni jednu jedinu stvar učili o našim dušama.

Bergman je ovim filmom/serijom stvorio najiskreniju sliku jednog braka. Finansijski stabilni, isto društvo, dve ćerke, nedeljom ručak kod roditelja, čini se da je sve savršeno, ali ono najvažnije se u tih deset godina izgubilo, ljubav. Bergman, koji je sam bio pet puta u braku i četiri puta se razvodio, dok mu se peta žena razbolela i umrla, ipak nije inspiraciju našao u svom životu. Ideja za ovaj film mu je bila ta što je poznavao jedan bračni par kod kojih je sve bilo savršeno, a njega je to jako nerviralo znajući da je to samo fasada. Nakon filma je Bergman u jednom intervjuu izjavio da je nakon filma broj razvedenih u Švedskoj drastično porastao, dok se broj bračnih parova koji su išli bračnom psihijatru udvostručio.

Tehnički gledajući Bergman ni ovaj put ne menja mnogo. Uprkos tome što su filmovi već u tridesetim dobili boju Bergman je godinama snimao samo crno-bele filmove, sve do 1964. godine, kada je snimio film All These Women, koji je bio u boji. Posle njega je većinu filmova snimao opet u crno-belom formatu, ali je doneo odluku da će ovaj ipak biti u boji. Ni rad kamere se ne menja, uvek krupni kadrovi na licima glumaca. Kad smo već kod glumačke ekipe, ide na sigurno sa Liv Ulman i Erlandom Josefsonom, koji su zaista dali sve od sebe. Filmski budžet je bio 150.000 dolara, što je prilično slabo, pa ovaj projekat zbog toga još više dobija na vrednosti. Kada su bile u pitanju plate za glumačku ekipu, Bergman je dao izbor za fiksno plaćanje ili da dobiju deo zarade. Jedina je Liv Ulman tražila fiksnu platu i kasnije je izjavila da je to jedna od malo stvari iz svog života za koje se kaje.

Bergman je 2003. godine snimio nastavak ovog filma po imenu Saraband u kom tridesetak godina nakon razvoda Mariana posećuje svog bivšeg muža. Neki će se sigurno pitati koju verziju pogledati. Ja sam odgledao obe, duža verzija pruža malo bolje objašnjenje odnosa glavnih likova, pa je samim tim i malo bolja, ali ni sa kraćom verzijom definitvno nećete pogrešiti.

10/10

Autor: Selmir Balić

scenerurett_1201538310_8027102

Siniša Stajić
Latest posts by Siniša Stajić (see all)