Ove godine se zaista malo puta desilo da mi neki film prevaziđe očekivanja i omogući da izađem raspoložen i zadovoljan iz bioskopske sale. “Riddick” je definitivno jedno od prijatnijih iznenađenja 2013. godine.
Na samom startu ove recenzije želeo bih da istaknem da nisam neki strastveni poklonitelj filmova o ovom “odmetniku”, niti glumca koji ga portreiše. Zapravo, iako se lepo pokazao u nekoliko naslova, uglavnom se trudim da izbegnem projekte u kojima glavnu ulogu tumači Vin Dizel (Vin Diesel) – sva sreća pa ovog puta to nije bilo tako.
Mi u trećem nastavku ove sage vidimo ponovo “otpisanog” Ridika koji je po ko zna koji put ostavljen da umre na nepoznatoj planeti. Povređen i iscrpljen, Ridik je prinuđen da sam sebi celiva rane i bori se sa raznim predatorima koji žive u njegovoj neposrednoj blizini. Posle izvesnog vremena traganja i istraživanja svog novog doma, Ridik pronalazi određenu bazu u kojoj aktivira signal koji će poslati dva tima plaćenika na ovu naizgled pustu planetu da pokupe nagradu koju nosi dostavljanje glave najpoznatijeg odmetnika sa Furije.
Treći deo ispravlja greške bombastog filma “The Chronicles of Riddick“, “smanjuje doživljaj” i vraća se onome što je znatno jeftiniji “Pitch Black” učinilo mnogo uspešnijim filmom. Ulozi su definitivno manji, ali to ne znači i da ima manje akcije i uzbuđenja.
“Riddick” je definitivno od svog prvog pa do poslednjeg minuta zanimljiv. On predstavlja jedan od retkih sci-fi filmova koji nije prepun klasičnih recikliranih fora ovog žanra, već se jasno vidi da je u ovaj scenario uloženo dosta truda i razmišljanja. Što se lično mog utiska tiče, ja bih bio sasvim zadovoljan da je film u potpunosti posvećen Ridokovom preživljavanju “preko štapa i kanapa” na ovoj planeti, mada moram da napišem da mi je i drugi čin podjednako dopadljiv.
Ono što čini ovaj film toliko efektinim jeste što ne pokušava da komplikuje previše i da izvlači stvar iz realne proporcije, već se koncentriše na narativ i tempo i trudi se da ih učini pitkim i uzbudljivim.
Vizualno, “Riddick” je definitivno najbolji od sva tri filma o odmetniku sa Furije. Dizajn planete na kojoj se protagonista nalazi i njenih “meštana” je izvanredan. Kadrovi su odlični, isto tako i fotografija. Tehnički, “Riddick” poštuje sve elemente koji su potrebni da se napravi dobar sci-fi film.
Uz par nekoliko izlizanih interekcija, može se reći da su i dijalozi na mestu. Ovde ima malo onih klasičnih konverzacija u kojima akteri “mere svoje organe za reprodukciju”, ali hajde i to je ok jer se uklapa u opis likova.
Gluma je isto dosta kvalitetna u filmu. Prvi put, posle ko zna koliko projekata, Vina Dizela sam uspeo da doživim kao glumca, a ne brdo mesa. Jasno se vidi da mu ova uloga leži i da se u njoj prijatno oseća. Od ekipe plaćenika ne bi zaista nikoga nešto preterano izdvajao jer su dosta jednodimenzionalni likovi, ali recimo da treba pomenuti doprinos zvezde popularne serije “Battlestar Galactica” Kejti Sekof (Katee Sackhoff) koja, iako je masom najinferiornija, ništa manje nije opasnija od ostalih lovaca na ucenjene glave.
“Riddick” mi je definitivno za sada najbolji sci-fi film koji sam ove godine imao priliku da pogledam. Predlažem vam da ovo ostvarenje pogledate u bioskopu – zaista vredi vremena i pažnje!
8/10
Autor: Goran Mirković
