Retki su filmovi za koje ćete jednako retko čuti lošu reč. Ostvarenje Rain Man (Kišni čovek), upravo je jedno od takvih, takoreći film za svakog i po svačijem ukusu. Ujedno, za ovaj film retko ko nije čuo i vrlo često spada među omiljene u okviru širokih narodnih masa. Nije ni čudo što je ovaj film osvojio Oskara za najbolji film, kao i još tri od ukupno osam nominacija koje je dobio za ovu prestižnu nagradu. Dakle, već na početku smo ustanovili da ovde imamo posla sa ostvarenjem koje je takoreći bez mane. Međutim, da li je i njegov kvalitet srazmeran njegovoj popularnosti ili je pak pomalo i precenjen, pokušaćemo da utvrdimo u narednim redovima.
Čarli Bebit (Tom Cruise), trgovac automobilima, saznaje da je njegov otac preminuo ostavivši tri milona dolara nepoznatom nasledniku, dok njemu ostavlja samo svoj stari automobili, klasični Buick Roadmaster iz 1949. godine. Čarli ubrzo saznaje da je očevo novčano nasledstvo upućeno psihijatrijskoj ustanovi, u kojoj boravi njegov brat, autistični savant, Rejmond (Dustin Hoffman), čijeg postojanja Čarli nije bio svestan, sve do trenutka ovog otkrića. Kako bi se dokopao očevog nasledstva, Čarli želi da dobije starateljstvo nad svojim bratom. Ovim povodom, Čarli uzima Rejmonda pod svoje i kreću na poduži put ka Los Anđelesu, kako bi se susreli sa Čarlijevim advokatom. Ovaj put se pretvara u pravu malu avanturu koja teži da promeni Čarlijeve materijalističke osobine kroz postepeno upoznavanje njegovog novootkrivenog brata.
U slučaju filma Rain Man nemamo posla sa klasičnom dramom i jedan od njegovih aduta je i prisutnost humorističnih elemenata. Film je prožet segmentima koji na zanimljiv način prikazuju jedinstvenost Rejmondove ličnosti, kroz njegove ustaljene navike koje su karakteristike njegovog poremaćaja, kao i njegove fantastične talente koji su na neki način nuspojava njegovih deficita. Međutim, ovim prikazom Rain Man je stvorio lavinu pogrešnih zaključaka o autizmu, kao poremećaju koji podraumeva i sindrom savanta (pojava neverovatnih razvijenosti pojedinih talenata, poput npr. fotografskog pamćenja i sl.), što nije sasvim tačno.
No, ovo se naravno ne može uzeti kao minus ovom ostvarenju, već pre kao proizvod predrasuda i generalizacije. Takođe, po nekima je ovaj film istovremeno imao i suprotan tj. pozitivan uticaj na širenje svesti i rušenje predrasuda o autizmu. Međutim, verovatno je i da detaljnijoj raspavi na ovu temu i nije mesto u ovoj recenziji, te ćemo je velikodušno prepustiti osobama koje su za to stručnije od nas.
Gluma je segment kojoj se u slučaju filma Rain Man mora posvetiti puna pažnja, više nego u slučaju mnogih drugih ostvarenja. Pod ovim naravno prvenstveno mislimo na majstorski posao Dastina Hofmana u predstavljanju lika Rejmonda. Naravno, upravo Hofmanova gluma je sasvim očekivano donela ovom filmu jedan od četiri Oskara. Nakon, njegovog nezaboravnog prikaza autističnog savanta kao da je nastala nova kategorija u glumi. Hofman kao da je postavio neke nove standarde ovim performanson i najednom svako ko je želeo da pokaže svoje glumačko umeće ili je pretendovao na Oskara, birao je uloge likova sa mentalnim deficitima, u nadi da će postići uspeh poput Hofmanovog.
Tom Kruz je sa druge strane bio veoma nalik sebi sa glumačkog aspekta, tačnije onakav kakvim smo u većini slučajeva navikli da ga gledamo, naročito u periodu iz kojeg ovaj film potiče. Međutim, ne može se reći da je u tome bio loš, već u ovom slučaju i više nego pogodan za ulogu koju je odigrao. U pasus o glumi dodali bismo još i ime Valerije Golino (Valeria Golino) koja je sasvim dobro odigrala rolu Čarlijeve devojke i učinila celu ovu priču još simpatičnijom. Uostalom, ovo je verovatno i njena najzapaženija uloga u karijeri ili bar ona po kojoj je najpoznatija, te je makar iz ovog razloga vredna pomena.
Muzika je uvek jedan od elemenata filma zbog kojeg smo spremni da mu damo ocenu više. Dobra filmska muzika često čini film kompletnijim i može da učini zaista puno u doprinosu opšte impresije. Čak i kada neki njegovi drugi delovi filma zakažu, muzika je tu da zamagli percepciju i popuni rupe. Naravno, sve ovo važi samo ukoliko je muzika u filmu zaista na visini zadatka, a u slučaju ovog filma ona to jeste, zahvaljujući kompozicijama Hans Cimera. Rain Man se zapravo smatra prelomnom tačkom u Cimerovoj karijeri na polju filmske muzike, nakon koje je angažovan u brojnim filmovima zvučnih naslova, u kojima je još mnoštvo puta dokazao svoje majstorstvo na ovom polju.
Rain Man je film očiglednog kvaliteta i ostvarenje koje je ostavilo dosta toga u nasleđe filmovima koji su nakon njega usledili, iako to na prvi pogled možda i nije toliko očigledno. Mnogi su filmovi u kojima je moguće videti omaže i zapaziti reference na temu ovog filma, te se tako pomenuto pojavljuje npr. u čak nekoliko epizoda animirane tv serije The Simpsons, kao i u mnogim drugim filmskim ostvarenjima. Takođe, sam naslov filma vremenom prelazi u gotovo samostalan pojam Rain Man (kišni čovek) i ulazi praktično u svakodnevni govor, kao sinonim za sve što iole asocira na lik Rejmonda Bebita. Sve u svemu, jasno vam je da je ovo film koji se ne propušta.
10/10
Autor: Nikola Milošev
