Pustina/ Wasteland (2016-)

Vaša ocena filma:
[Total: 10   Average: 3.7/5]

Filmska 2016. godina za mene će biti obeležena prvenstveno evropskom kinematografijom. Ne mogu reći da sam pogledao mnogo takvih u istoj, ali onih nekoliko se nekako našlo u top deset filmova za tu godinu. Ipak, danas neću govoriti o njima, već o još jednoj evropskoj uspešnici u obliku mini serije, a radi se o HBO seriji Pustina (Wasteland) koja nam dolazi iz Češke.

Pustina je triler/drama smeštena u rudarski gradić istog imena. Malo mesto gde se svi znaju, nalazi se pred velikim izazovom koji će staviti sve stanovnike na muke. Naime, velika rudarska kompanija, koja eksploatiše zemljište pored grada, sada hoće da otkupi čitav grad kako bi došla do nalazišta koja se tu nalaze. Na prvu, izbor je čini se lak, jer u gradiću vlada velika neimaština i nezaposlenost, međutim, ima i onih koji ne žele da odu sa svoje rodne zemlje. Te koji žele da ostanu predvodi gradonačelnica Hana i koristi sve moguće načine da zaustavi ili bar odgodi prodaju. To joj neće doneti poene za popularnost, ali je odlučna u svom naumu. Situacija se komplikuje, ljudi su sada otvoreno jedni protiv drugih i u vrhuncu neprijateljstva grad će šokirati vest da je mlađa Hanina ćerka nestala…

Pustina je kompleksna priča koja nam, ispod te neke površinske krimi priče o nestaloj devojčici, koju smo do sada gledali i u nekim drugim serijama, krije, a potom i otkriva, mrvu po mrvu, svoju pravu svrhu i naum. Ta krimi priča je vezivno tkivo i faktor misterije i napetosti, onaj mali delić koji priči daje ono nešto posebno, kao začin jelima. Ona nam služi kao izgovor da detaljno uđemo u intimu čitavog grada, svake kuće, sobe, lika, sve do najmračnijih kutaka njihove psihe. Ona daje sve pretpostavke i postavke kako bi se, sama od sebe, bojažljivo, ali neumitno iznedrila posledica, ona prava priča koja je i pravi razlog gledanja Pustine.

Ta prava priča je priča o ljudima, o svima nama i načinu na koji svi mi, sa manjim ili većim razlikama, ali suštinski isto, danas živimo. Samo ime serije, srž oko koje se sve dalje dešava, gola pustinja gde nema laži i prevare, gde je sve ogoljeno i onakvo kakvo zapravo i jeste. Upravo tako, ogoljeno i jednostavno je prikazana ljudska današnjica. Ta današnjica je svet gde je čovek čoveku vuk, gde je svako za sebe i svoje interese. Gde veliki jedu male, gde sve ima svoju cenu i ništa nije sveto. Nema empatije, pomoći, solidarnosti, a i kada je ima, većinom je licemerna i lažna.

Ništa nije bitno dok se ne dešava nama samima, a do tada zatvaramo oči pred svim što se dešava oko nas. Deca odrastaju sve mlađa, a bez stvarnog nadzora roditelja i škole. Rano se okreću opijatima savremenog sveta, a često potpuno svesno rade užase, ranije rezervisane za starije, svesni da pod krilima demokratije i novih zakona ne može im se suditi kao punoletnima. Nema stvarnih strahova i zakona pred kojim bi se bojali i čitavo društvo se bavi samo sobom, a onih pravih stvari postanu svesni kada ih ugrizu za srce.

Samo mesto Pustina je prikazano kao trošno, bolesno. Sve kuće se raspadaju, sve je dotrajalo i možete osetiti taj neki smrad i truljenje života ljudi koji tu tabore. Ljudi koji se koprcaju u mulju svojih dela i izbora. Na obodu mesta grize neumorno čeljust korporativnog sveta, koji iza sebe ostavlja samo nezdravu pustoš, dok nezasito proždire zemlju stvarajući novac. Te čeljusti su se nadvile nad grad i njihova sumorna današnjica je još crnja. Sve odiše ovom atmosferom i genijalno prikazuje današnjicu, onakvu kakva jeste, a ne skrivenu današnjim potrošačkim svetom, sjajnim neboderima i šoping centrima i utopljenu u moru tehnološkog ropstva.

Upravo sve ovo nam donosi Pustina, vešto ispričana, režirana i tehnički skrojena. Ne čudi jer radi je HBO, a iskoristili su prethodna iskustva koja se mogu primetiti. Tako dosta toga podseća na True Detective, i to drugu sezonu, počevši od špice, kadrova i same atmosfere. Međutim, ako bi je poredio sa nekom serijom to bi bilo Fortitude, a zašto, znaće svi koji su je gledali. Dakle, radi se o zaista kvalitetno urađenoj seriji, kojoj je posvećeno mnogo truda da bi se ispričala jedna fantastično upakovana slika današnjeg društva.

Ono što je dodatno čini posebnom u smislu kvaliteta jeste sama glumačka postava. Mnogo likova, posebnih karakterno, je uradilo odličan posao. Sama činjenica da je serija češka i sam izgled glumaca, koji su kao i u našoj kinematografiji pretežno karakterni i fizički specifični, daje još veću upečatljivost i verodostojnost njihovim ulogama. Ništa u vezi Pustine nije holivudski ispeglano i sjajno, već naprotiv, na način da se ne možete načuditi koliko je sve, i okruženje i likovi u istom, čudno i nekako trošno, ružno i prljavo. Po mom mišljenju i te kako sa razlogom i zbog toga još jedan plus za seriju.

Pustina je odlična serija koja nam pod okriljem krimi-drame priča jednu drugu, daleko kompleksniju priču o nama samima i svetu u kome i kako živimo. Odlično tehnički izvedena i režijski ukomponovana da stvori atmosferu idealnu za pravi prikaz priče. Sa odličnom glumačkom ekipom i verodostojno odigranim ulogama iste, pružiće vam veoma mnogo, držaće vas napetim, a na kraju ostaviti sa gomilu pitanja, ne o samoj seriji, već o vama samima.

Scenario
Gluma
Vizuelni utisak
Lični utisak

Saša Pešikan
Latest posts by Saša Pešikan (see all)