I’m here to tell you your life can change in a moment, and this is the moment.
U poslednjih nekoliko godina smo svedoci ogromne ekspanzije filmskih i serijskih ekranizacija junaka iz sveta Marvela i DC Comics-a. Ono što je krenulo sa Betmenom i Spajdermenom je vremenom došlo dotle da se producenti bukvalno utrkuju kojeg junaka grafičkih novela da smeste na ekrane.
Uspeh serije The Walking Dead je dokazao da junaci ne moraju biti pod maskama, pa su ljudi iz kuće AMC u saradnji sa producentima Setom Rogenon i Evanom Goldbergom rešili da se bace na ekranizaciju Pričera, junaka kultnih radova iz devedesetih koje potpisuju Gart Enis i Stiv Dilon. Gorepomenuti filmski dvojac je veliki fan Pričera i osim producentskog posla su se bavili i režijom, a u saradnji sa idejnim tvorcima su pisali i scenario.
Na samom početku upoznajemo Džesija Kastera (Dominic Cooper), lošeg momka koji je kriminalne dane zamenio povratkom u rodno mesto Envil kako bi se posvetio obavezi koju je imao i njegov otac, tj. da bude sveštenik. Envil je malo klasično rednek naselje u istočnom Teksasu u kome vlada dosada, pa Džesi svoj posao obavlja površno i traljavo – dane uglavnom provodi družeći se sa flašom.
Njegovu svakodnevnicu drastično menja nekoliko činilaca. Pre svega je tu povratak njegove bivše devojke, badass Tulip (Ruth Negga) koja pokušava da ga ubedi da ponovo bude onaj stari kako bi završili započeti posao. Zatim mu se put ukršta sa Kesidijem (Joseph Gilgun), brbljivim pijanim Ircem za kog se ispostavlja da ima 118 godina. Konačno, obuzima ga neka vrsta paranormalne pojave koja mu omogućuva da naređuje ljudima božijim glasom. Osim glavne trojke, tu je još nekoliko relativno bitnih i relativno živopisnih likova, kao što su Emili koja je Džesijeva desna ruka u vođenju crkve, gospodin Kinkenon, lokalni beskrupulozni moćnik koji je davno izgubio veru, tandem rednek anđela, kauboj sa divljeg zapada, kao i Arsfejs, kome je pokušaj samoubistva ostavio upečatljivi ožiljak na licu.
Pročitao sam dosta komentara u kojima se kritikuje velika razlika između ekranizacije i izvornog materijala, a neki idi dotle da smatraju kako sem imena likova ništa nije isto. Priča se kako je humor korektniji nego u stripu, problem je što je radnja na jednom mestu umesto kao road-trip, Tulip je od plavuše postala geto-rednek crnkinja… Kao neko ko nije u potpunosti upoznat sa grafičkom novelom ne mogu to da potvrdim, ali kao veliki fan uvrnutih, nasilnih i donekle urnebesnih priča, Preacher je u potpunosti ispunio moja očekivanja.
Od prve epizode i eksplozivnih predstavljanja glavnih likova, serija nas ubacuje u sam vrtlog akcije koja, iako seriji primetno opada tempo kako epizode odmiču, ne prestaje do kraja sezone. Zaista je komplikovano iz prve shvatiti šta se tačno dešava u seriji, narativ je malo težak za praćenje, a pojedine scene i likovi budu jasniji tek u završnoj četvrtini sezone. Preacher je prožet akcijom i britkim dijalozima iz kojih često spontano izbija crni humor. Likovi su takvi da i njihovi potezi ili reakcije mogu biti ispraćeni sa osmehon. Serija je R-rated, što znači da poseduje eksplicitne scene ekstremnog nasilja od kojih neke podsećaju na scene iz serije Ash vs Evil Dead, ali moram priznati da neki put te scene prelaze u grotesku. TV cenzori su imali dosta posla, pa neke scene ni nemamo priliku da vidimo.
Ekipa koja stoji iza Preacher-a je poznata i cenjena u svetu filma i serija, a tu pre svega mislim na direktora fotografije Bila Poupa, koji je imao isti posao u filmu The Matrix, i na ko-producenta Sema Ketlina koji je radio na seriji Breaking Bad. Zaista se pazilo na svaki detalj, vizuelni utisak je na vrhunskom nivou, sa dosta čudnih uglova snimanja. Naročito su upečatljive akcione scene, a fanovi tog žanra će svakako biti prezadovoljni. Produkcija je za svaku pohvalu, atmosfera je takva da nas ušuška u dosadno, vrelo mesto dok eksplozija sve vreme čuči u vazduhu, setovi nas prosto gurnu u ruralni Teksas, a u tome ponažu zvuci kantrija i amerikane.
Po mom mišljenju najbitnija karika za uspešnu seriju je dopadljivi protagonista koji je sposoban da čitav materijal skoro sam iznese na svojim plećima. Dominik Kuper je pravi izbor za glavnog glumca, pre svega jer je harizmatičan, a zatim i jer je sposoban da iznese komplikovanog lika kao što je Džesi Kaster. U osnovi tužan čovek kome nedostaju stari dani, sa krivicom i teretom obaveze koju mu je ostavio njegov otac i sa pitanjem bez odgovora šta Bog hoće od njega. Kuper je bio na visini zadatka u svakom tipu scene, nebitno da li je pucačina ili drama sa njegovim moralnim posrnućem.
Za šarenu ekipu likova kasting je generalno odrađen odlično. Opasnicu Tulip tumači Rut Nega koja se izgubila u ulozi – njene prodorne oči, jak akcenat, upornost i spremnost da drži svaku situaciju pod kontrolom čine skoro smrtonosnu kombinaciju. Nasuprot njoj je Kesidi, lično najbolji lik u seriji, veseli pričljivac kome nasilje nije strano. Oboje su veoma zanimljivi za gledanje i savršeno dopunjuju lik Džesija Kastera.
Preacher je izvrstan miks drame i akcije prožet crnim humorom i nasiljem kog se ne bi postideo ni Tarantino. Produkcijski je na izuzetno visokom nivou i poseduje glavni trio veoma dopadljivih likova, ali i narativ koji je malo teži za praćenje, dok se priča po pravilu ne može dopasti svima. U svakom slučaju, moja preporuka je da seriji pružite šansu i pogledate bar pilot, nećete se pokajati (ukoliko niste tvrdokorni fan grafičke novele, naravno).[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
