Picnic (1955)

Vaša ocena filma:
[Total: 1   Average: 3/5]

Ako niste znali, pedesetih godina najuticajniji glumac u Holivudu bio je Viliam Holden (William Holden). Možda je to nekome bilo iznenađenje, ali kad samo pogledate filmove koje je snimio u tom periodu (Sabrina, Stalag 17, Most na reci Kuai, Horce Soldiers, Bulevar Sumraka) možemo samo da konstatujemo kapa dole majstore. Njegova seksi partnerka Kim Novak (Kim Novak) proslavila se tri godine kasnije kao fatalni objekt požude Džejmsa Stjuarta u Vertigo. Ovaj film je bio veliki hit i zacementirao je Holdenov status.

Pojavom sinemaskopa te melodrame su zbog svoje fantastične fotografije imale prefiks grandioznih spektakala i tada se u opticaju prvi put pojavila riječ blokbaster. Sinemaskop je tada predstavljao novi optički format slike koji se zasnivao na specifičnom anamorfnom sočivu koje je izobličavalo sliku i pretvarao je u sliku širokog vidnog polja i konvencionalni odnos filmskog platna 4:3 ili 1,33:1 radikovalizovao na 2,55:1 i naravno, kao takav, je bio idealan za spektakle. Potražnja javnosti za takvim spektaklima bila je ogromna tako da su mnogi žanrovi postajali grandiozni silom prilika, samo zbog trenda i pravila tržišta o maratonskim trajanjima filmova.

Recimo to se osjetilo u mjuziklu Oklahoma (tehnički potkovan, ali prazan iznutra), nekim vesternima i u puno drama koje su mogle biti spakovane u manji format, koje su sa mnogo manjom minutažom mogle biti efektnije. Pojava širokog ekrana dovela je i do različitog pristupa snimanju filmova, neću reći revolucionarnog, ali podređenom više vizualizaciji i čulima vida i sluha (višekanalni stereo zvuk).

Od tih mnogih filmova (neke statistike govore u jeku popularnosti o 70 filmova godišnje) izdvojio bih po ničemu specijalnom Picnic kao pionira (po glavnom liku i ambijentu) za mnogo bolji i efektniji The Long, Hot Summer (1958) sa živopisnim Ben Kuikom u tumačenju Pola Njumana. Picnic je, sa današnjeg gledišta, samo korektna starinski profesionalno snimljena melodrama.

Picnic 2

Film je režirao Džošua Logan (Joshua Logan) koji je imao svojstvenu karijeru. Sa pedeset godina svog života sa filmom nije imao nikakve veze osim ko-režije I Met My Love Again iz 1938 godine. Karijeru je izgradio na Brodveju, njujorškim pozorišnim daskama, i stekao slavu kao versatilni pozorišni majstor. Tada se Brodvej i Holivud nisu preterano mirisali, a Picnic je upravo bio veliki hit na daskama koje život znače. Logan je uspeo pomiriti te dvije struje. Napravio je tzv. filmovano pozorište, znači predstava nije izgubila prefiks pozorišta, a atraktivnost lokacija joj je samo pomogla u približavanju pozorišne i filmske publike. Logan je imao, istina, malog filmskog iskustva, a ogromnog pozorišnog, ali film ga je uvek interesovao i svoju drugu šansu je dočekao spreman.

Picnic je priča o Halu Karteru (Holden), arogantnom vagabundu, koji želi konačno da se skrasi. Dolazi u posetu svom bogatom bivšem cimeru, koji živi u jednom malom gradiću u državi Kanzas, verujući da mu on može pomoći da se zaposli. Kao što to biva, malo mesto je konvencionalnog karaktera i okovano je patrijahalnim normama ponašanja, a i samim tim možda i dosadno za život skitnici i nekadašnjem profesionalnom fudbaleru. Mesto jedino živne za praznik žetve kada se ovaj učmali gradić zemljoradnika i trgovaca trzne iz letargije i kada svi odlaze na taj famozni piknik da proslave plodnu godinu i da se nakratko odmore od svih tih životnih obaveza.

Hal je mačomen, muškarčina od glave do pete, lav pušten iz kaveza i ponosno se udara po torzu svoje muškosti koja ne ostaje neprimećena. Spletom okolnosti u njegovu mrežu svojevoljno upada Madž (Kim Novak), ali Madž je cura njegovog prijatelja. Hal je u nedoumici, da li da posluša svoje srce i odperja sa Madž ili da se otrgne od primamljivog zova muškosti koji će mu u konzervativnoj sredini, koja prie svega ostaje verna hijerarhiji, samo nakalemiti dodatne probleme.

Picnic 3

Ovo je naoko samo ljubavna priča koja u dobra doba počiva na harizmi alfa-mužjaka Holdena i uspavanoj lepotici koja se, figurativno rečeno, konačno probudi raširenih ruku čekajuči princa na belom konju. Logan ume (iako na klasično predvidljivi način) provući svojstvenu kritiku društva, koja je opterećena predrasudama prema strancima i ljudima koji se ne uklapaju u njihove standarde ponašanja. Ovo je, takođe, priča o ljudima, običajima, koji su često nesavladiva prepreka u prihvatanju modernih tekovina koje mogu oplemeniti njihove živote.

Možda, prie svega, ova priča govori o stalnom prisustvu straha od budućnosti, propalih snova, koje te stalno prate na putu stvarajući komplekse, neprimetno te izdvajajući da, kada budeš konačno svestan tog problema, reaguješ prekasno i budeš rob samoće. Sam Logan je rekao da njegovi filmovi liče na dva kovana metalčića koji, naravno, imaju dve strane: Meni su te obe strane drage. Jedna je priča o lepom danu, znači jedno lice, dok je druga strana, priča o posledicama toga dana, odnosno kritika dana. U prenesenom značenju svi biramo svoj put, a kako i na koji način smo prošli, pokazaće vreme.

Ovo je filmić za pripadnice lepšeg pola, mada bi se i muškarci trebali naslađivati lepoti Kim Novak.

7/10

Picnic 5