Britanski filmadžija Dejvid Mekenzi (David Mackenzie) (Young Adam, 2003.) predstavio je najnoviji projekat na prestižnom Sundance filmskom festivalu 2011. godine. Radi se o modernoj ljubavnoj priči, smeštenoj u Glazgovu.
To je doba kada čitav ljudski rod zahvati talas pandemije, širenjem misterioznog virusa za koga naučno-medicinski establišment nema pravi odgovor. Posledice su fatalne jer zdravi ljudi za kratko vreme gube vitalne funkcije. Simptomi se manifestuju kroz početno promenljivo raspoloženje, a potom sledi gubitak čula mirisa, zatim ukusa, pa sluha i tako redom. U središte burnih dešavanja, u vreme kada se baš ne misli na ljubav, započinje kompleksna ljubavna veza između dvoje potpunih stranaca.
Ovo je sažeti sinopsis nastao po zamislima scenariste Kima Fupza Okesona (Kim Fupz Aakeson). Talentovani režiser nastavlja saradnju sa renomiranim glumcem sposobnim da uvek, sa manje ili više uspeha, odgovori postavljenim zadacima. Pogađate, mislim na Juana MekGregora (Ewan McGregor), čoveka raskošnog glumačkog talenta koji se stalno dokazuje, bez obzira gde snima, sa kim ili o kom filmskom žanru se radi. Juan je s uživanjem oživeo lik šarmantnog kuvara – šefa, tipičnog predstavnika muškog roda koji vodi lagodan, neobavezan privatni život u kome lepši pol služi za jednokratnu upotrebu, tek kao bezazlena veza za jednu noć.
Već nakon prvog zajedničkog kadra, onako iz aviona je vidljiva sjajna hemija između dvoje centralnih protagonista ove ljubavne storije. Sigurno da zasluge podjednako pripadaju i njegovoj partnerki jer Eva Grin (Eva Green) daje maestralan performans. Ona oseća pritisak jer traži odgovore kako da spreči katastrofu širih razmera, radeći kao epidemiolog angažovan da istraži uzroke i poreklo opakog virusa. No, ona je i žena koja neočekivano pronalazi muškarca u čijem društvu se oseća voljenom, ponovo se smeje (na taj širok osmeh malo ko ostaje imun) iznova otkrivajući čari ljubavi, intime sa nekim do koga joj je baš stalo.
Ljubavna drama obojena tamnim, apokaliptičnim tonovima, nosi snažnu poruku. Ljubav je ono što nas pokreće, daje snagu da se nosimo s nedaćama, da nađemo izlaz i kada se čini da ga nema, kada pomislimo da je zavladalo beznađe i da se svuda uvukla apatija. Ljudska sposobnost da se adaptira na novonastale situacije i izraženi instinkti za preživljavanjem su ovde efektno predočeni. Scena sa uličnim muzičarem u kojoj vidimo nov način komunikacije, kada su ljudi lišeni čula mirisa i ukusa, jako je ubedljiva i sigurno je da ostavlja impresivan utisak. Depresivne sekvence opustošenih svetskih metropola definitivno su poslužile kao metaforična kritika urbane civilizacije, gde su prave vrednosti odavno nestale, gubeći svoj smisao.
Odlično napisani dijalozi jesu najveći adut ove inovativne priče. Uopšte gledano, karakterizacija dvoje glavnih likova je pažljivo odrađena jer su naglašene međusobne razlike i nepretenciozno prikazane okolnosti pod kojim oni započinju romansu. Međutim, ova romantična priča ima još par skrivenih aduta. Sugestivna fotografija i uznemirujući saundtrek, zaslužuju pohvale, s obzirom da daju doprinos u postizanju sumorne atmosfere.
Da ne bude kako je reč o drami bez mane, moram da istaknem kako me je rasplet blago razočarao jer ima isforsiran patetično-romantični prizvuk i pomalo nerealno izgleda, iako se generalno uklapa u kontekst celokupne priče. Sve u svemu, reč je o životnoj drami koja je pokrenula brojne polemike, a to je nedvosmislen pokazatelj da je veoma zanimljiva, te stoga zaslužuje moju preporuku.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
Autor: Boban Marković
