Passing je crno-bela drama koju je napisala, režirala i producirala glumica Rebeka Hol u svom dugometražnom rediteljskom debiju. Film je zasnovan na istoimenom romanu Nele Larsen iz 1929. godine, a naslov označava postupak afroamerikanaca koji su u vremenu rasne segregacije, zbog svetlije boje kože, u društvu uspevali da prolaze kao belci. Premijerno je prikazan na festivalu Sundance u januaru, da bi desetog novembra stigao na servere Netflixa.
Radnja prati Ajrin Redfild (Tesa Tompson), svetloputu crnkinju koja živi u Harlemu i udata je za doktora Brajana (Andre Holand). Na početku filma slučajno sreće prijateljicu iz detinjstva Kler (Rut Nega) koja sada prolazi kao belkinja i udata je za bogatog belca iz Čikaga za koga će se ispostaviti da otvoreno prezire crnce, nesvestan rasnog porekla svoje supruge. Kler želi da obnove prijateljstvo, što Ajrin prihvata, a njihov novonastali odnos će obema promeniti život.
Film je smešten u Njujork tokom dvadesetih godina prošlog veka, kada je ova metropola užurbano počela da predstavlja liberalne vrednosti na kojima je zasnovana filozofija SAD, a koje ni dan-danas ne uspevaju da se ispune u praksi. Naše junakinje su zarobljene u društvu koje čak sugeriše passing jer taj proces može biti koristan ili neophodan za uspeh ili sreću određene osobe. Lokacija radnje i način na koji se percipiraju ovi različiti likovi u filmu nose sa sobom ideje segregacije i vrstu predrasuda koje, na neki način, same prolaze ili kao nevine ili kao naivne.
Ajrin bi zbog boje kože lako mogla da prođe kao belkinja, ali bi verovatno morala da napusti svoj sadašnji život ako to odluči, a njeno uspešno testiranje da li bi prošla kao belkinja vidimo na početku priče kada posećuje luksuzni hotel. Sa druge strane, Kler ne može da kaže određene stvari jer bi istina o njenom poreklu uništila život koji je toliko naporno gradila, ali zbog nostalgije sve češće dolazi u Harlem kako bi se osećala kao kod kuće. Za njih dve antipatija prema spoljašnjem svetu postaje sve teža za ignorisanje, a dodatni problem kod Ajrin pravi Klerino prisustvo koje postaje izvor neizvesnosti i napetosti.
Autorka je stilski uspešno rekreirala period koristeći crno-belu tehniku, razmeru slike 4:3 i puno džez muzike. Stvorila je prvobitno romantično raspoloženje koje postepeno postaje sve opresivnije. Ajrin se nalazi u jednostranom sukobu jer ne odobrava poricanje Klerine istorije i prećutno prihvatanje rasizma svog muža, ali ni činjenicu da Kler ne krije da je spremna da uradi bilo šta da bi dobila ono što želi. U ovom filmu nema lakih ili jednostavnih odgovora, kao što završni čin ne menja rezultat situacije, nebitno da li je u pitanju bio svestan izbor ili slučajni refleks.
Nastupi glumica su ovde od suštinske važnosti jer je materijal fokusiran na performanse, tj. veliki deo pripovedanja je usredsređen na glumačke predstave. Rut Nega je svom liku pružila šarmantnu i varljivu energiju, ali u tišim trenucima vidimo češnju koja sugeriše da njen unutrašnji nemir postaje sve jači. Tesa Tompson je svojoj Ajrin pružila krivicu zbog očigledne ogorčenosti i ljubomore na Kler i njena neizrečena osećanja se transformišu u neku vrstu psihološke zatvorenosti.
Passing je uglađeno razmišljanje o tome kako izbori definišu i razotkrivaju vodeće probleme međurasnog društva – period drama koja nas smešta u živote dve žene koje se bore sa pitanjima identiteta i pripadnosti.
moja konačna ocena: 6/10
