Out of the Furnace (2013)

Vaša ocena filma:
[Total: 17   Average: 4.5/5]

Rasel Bejz (Christian Bale) je mirni, povučeni tip koji šljaka u lokalnoj čeličani, brine o teško bolesnom ocu i pokušava da pomogne bratu Rodniju (Casey Affleck) da prevaziđe traume iz Iraka i pronađe svoje mesto u lokalnoj zajednici, provincijskog Rast Belta. Kada završi u zatvoru zbog nesrećnog spleta okolnosti, Rasel gubi kontrolu nad svojim, kao i nad životima svojih najmilijih. Otac mu je preminuo, a brat kreće stranputicom, učestvujući u ilegalnim boks-mečevima. Rodni nestaje bez traga, a policija nije u stanju da pokrene slučaj sa mrtve tačke. Strastveni lovac Rasel odlučuje da sam sprovede pravdu…

Socijalna triler-drama, novi je projekat kreativnog Skota Kupera (Scott Cooper)(Crazy Heart, 2009.), podržan od strane brojnog producentskog tima (između ostalih vredi spomenuti imena kao što su Leonardo DiKaprio i Ridli Skot). Narativ se pozabavio raznolikom tematikom. Pitanje sudbine običnog čoveka, pripadnika siromašne radničke klase, ovde je tek polazište od koga umešna režija lagano razvija priču, upoznajući nas sa nekoliko važnih protagonista čiji će se životni putevi neminovno ukrstiti.

Nepretenciozno oslikana socijalna pozadina jasno asocira na čist egzistencijalizam, na odsustvo bilo kakve ekonomske perspektive u mestu gde je odavno završen proces industrijalizacije (kineska privredna ekspanzija oseća se čak i ovde). Ovako teške okolnosti olako mogu da izrode neželjene posledice koje se reflektuju na porodicu, kao osnovnu ćeliju, pravi stub jednog društva, bez obzira koliko bilo ono bogato ili siromašno, a posle napravljene greške nema povratka. Tada na scenu stupaju tuga, žal, koje brzo zamenjuju bes i opsesija da se istera neka pravda. Pošto-poto, jer samo tako može da se umiri savest.

Ono što je više nego očigledno jeste činjenica da režiser vodi računa o svojim likovima. Daje im potrebnu širinu i sve čini da izgledaju dovoljno kompleksno. Sugestivno opravdava njihove dobre ili loše odluke, njihove dobro osmišljene ili ishitrene nepromišljene postupke. Posebno mi se dopalo što se u svakom segmentu radnje oseća autentičan duh jedne male sredine, sa ljudima koji se svakodnevno suočavaju sa problemima koje im nameće život. Neko ima više uspeha u prevazilaženju istih, drugima to teže polazi za rukom, te traže alternativu, neki izlaz, vođeni varljivom nadom da ih negde drugde čeka bolja sutrašnjica.

Out of the Furnace 2

Višeslojna radnja povremeno gubi ritam, deluje malo usporeno, pa neko može da pomisli kako je bez veće potrebe i razvučena, što sve skupa utiče na stepen pozornosti publike. Međutim, sjajna glumačka izdanja otklanjaju sitne scenarističke propuste ostavljajući ih u drugi plan.

Jak kasting nedvosmisleno je opravdao visoka očekivanja. Insistiranje režisera da Kristijan Bejl bude nosilac naslovne role (zbog čega se kasnilo sa produkcijom), pokazala su se potpuno razumljivim. Bejl je toliko prirodan da nijednog momenta za njegov lik nećemo pomisliti kako je reč o čoveku koji ima moć da izravna račune s bagrom kada to poželi. On je jednostavno ogorčen tip kome je sve prekipelo i kreće u osvetnički pohod, ne mareći za posledice takvog čina.

Pored njega vredi pomenuti impresivno iznet lik problematičnog brata, što je nesumnjivo samo korak napred u konstantnom usponu koji kritika pažljivo vezuje za glumačku karijeru Kejsija Afleka (u početku poznatiji tek kao mlađi brat slavnijeg Bena). Brutalnog negativca, fascinantno je oslikao Vudi Harelson (Woody Harrelson), dokazujući da je dijapazon njegovih glumačkih veština neverovatno širok i da nema problem da se savršeno uživi u zadatu ulogu. Vanserijska sposobnost transformacije, propraćena posebnim darom za improvizaciju, sigurno otvaraju mnoga vrata producentskih kuća Harelsonu (otuda i objašnjenje za njegovu hiperproduktivnost).

Out of the Furnace 3

Vredna hvale je i sugestivna kamera, što i nije iznenađenje s obzirom da se nalazila u rukama istinskog kreativca Masanobu Takajanagija. Nekoliko upečatljivih kadrova oslikalo je željenu atmosferu, uz fino ukomponovane muzičke aranžmane i prikladno postavljenu scenografiju. Ne bih da suviše otkrivam, ali scena odlaska starijeg brata i njegovog strica u brdovito područje, gde vlada zakon jačeg (u pravom smislu te reči), poslužila je kao uvod u eksplozivan rasplet, rasplet u kome nema mesta za bilo kakav kompromis. Uveren sam da je ovo najjači dramaturški segment u celom filmu. Dakle, evidentno je da se vodilo računa o svim aspektima priče.

Stoga se nameće zaključak da je ovo privlačno filmsko štivo jer deluje pre svega realistično, nije lišeno ni jakih i iskrenih emocija (posebno tu  mislim na povezanost braće), a to su one nijanse koje podižu kvalitet na viši nivo. Na osnovu gore izrečenog, smatram da je Skot Kuper napravio još jedan zanimljiv projekat, dovoljno provokativan, ali i inteligentan, prožet nizom efektno sročenih poruka, a to je više nego dovoljno da mu posvetite punu pažnju i pružite mu šansu. Fanovi dramskog žanra ovo nikako ne bi smeli da propuste.

Scenario
Gluma
Vizuelni utisak
Lični utisak

Autor: Boban Marković

Siniša Stajić
Latest posts by Siniša Stajić (see all)