Danas je Netflix sveprisutan, međutim samo nekoliko godina pre to nije bio slučaj. Tada je Netflixova priča tek krenula i pored svog sezona za dan fazona, pokušao se nametnuti i originalnim sadržajem iliti svojom produkcijom. Mnogo toga ima danas, ali pre nekih pet godina tog, orginalnog, sadržaja nije bilo mnogo. Jedno od tih Netflixovih pionirskih uspešnica, koja je uveliko doprinela popularnosti i uspehu mreže je Orange Is the New Black.
Pajper Čepmen (Taylor Schilling) je u tridesetim godinama i sve se čini kako treba i po planu. Živi sa svojim verenikom Larijem, u planu je negde i venčanje, razvija novi biznis sa najboljom prijateljicom. Međutim, tada na vrata pokucaju demoni iz prošlosti u vidu osude za delo pranja novca koje je počinila deceniju pre. Kazna je petnaest meseci u zatvoru sa minimalnim obezbeđenjem. Pajper odlazi u zatvor i tu kreće njena zatvorska avantura prošarana mnogobrojnim dogodovštinama, likovima i emocijama…
Orange Is the New Black je zasnovana na memoarima koje je napisala Pajper Kerman o svom boravku u zatvoru. Te njene živopisne memoare u seriju je pretočila Džendži Kohan, kreator serije, poznata nam po još jednoj zanimljivoj seriji Weeds. Inače, Džendži dolazi iz poznate porodice TV producenata i pisaca, nagrađivanih Emijem, koji je i sama dobila. Imajući u vidu količinu kreativnog potencijala koji stoji iza serije, nimalo ne čude uspeh i popularnost koju je stekla i ima Orange Is the New Black.
Koliko predstavlja originalni sadržaj Netflixa, serija je utoliko originalna i po sopstvenom. U sebi je uspela da spoji više žanrova i načina pripovedanja. U isto vreme na poseban način propituje mnogobrojna egzistencijalna pitanja ljudskog roda, ali i pitanja seksualnosti, pola, roda, religije, rase, porodice i svih ljudskih odnosa u ovom današnjem šarolikom svetu u kome živimo. Ispunjena raznim eksplicitnim sadržajem udara na mnoga uporišta raznih ljudskih grupacija, bez pardona i ustručavanja. Samim tim, mnogima se neće svideti. Možda u svemu tome se može čak reći i da vidljivo zastupa neke lične stavove za koje ne znam da li su stavovi pisca memoara ili same kreatorke serije. To se može naslutiti u nekakvom ismejavanju religija gde su pobornici istih uvek prikazani kao manje pametni, zatupljeni ili zaluđeni. Takođe, primetno je i zastupanje prava i sloboda LGBT populacije itd.
Međutim, bez obzira na to, serija se bavi i mnogobrojnim stvarnim problemima zatvorskog sistema i populacije, kako sistema (čuvari), tako i zatvorenika. Na jedan crnohumorni način nam je prikazan taj kompleksni svet, koji egzistira nekako u paralelnoj stvarnosti u odnosu na ovaj koji svi mi živimo. Ima svoja pravila, stvarnost i vrednosti i jednostavno vidimo kroz kakve promene prođu svi koji zakorače u njega. Taj svet je pun opasnosti, nepravde i nasilja, ali isto tako i jakih emocija, gde mnogi dožive prosvetljenje ili pak odrede sebe na put bez povratka.
U isto vreme kroz sezone dobijamo jedinstveni uvid u samu psihologiju čitave te populacije, ili bolje da kažem ljudi raznih društvenih i socijalnih slojeva ljudskog društva. Ljudi koji su se našli zajedno na jednom mjestu sa ljudima sa kojima se inače nikada ne bi sreli niti mešali u svakodnevnom društveno-klasno podeljenom svetu. Interakcija različitih kultura, rasa, nacija, klasa i slojeva društva u zatvorenom sistemu, zasnovanom na posebnim vrednostima, je zaista prava snaga i vrednost same serije. U toj interakciji možemo da uživamo u mnogobrojnim i zaista kvalitetnim i posebnim glumačkim izvedbama glumaca u tumačenju živopisnih i posebnih likova kojima ova serija istinski obiluje.
U početku serija je fokusirana na lik Pajper Čepmen, njenom dolasku u zatvor i prilagođavanju na isti. U isto vreme pratimo u flešbekovima i njen privatni život od detinjstva, krimi vremena i neposredno pred zatvor. Međutim, upoznajući nju, polako kroz njenu interakciju sa ostalim zatvorenicima i čuvarima upoznajemo i druge likove. Od druge sezone, pa nadalje svi ti likovi dobijaju podjednako na važnosti. Istinski ih upoznajemo, njihove priče i razloge i slobodno se može reći da je ovo serija sa možda najvećim brojem likova, a koje je isto tako lako za pratiti i uživati u njihovim čudnim pričama i osobenostima. Pored same izvedbe glumaca, a neke od njih su nagrađene i Emijem, ono što osvaja je i način samog pričanja.
Dok pratimo događaje u zatvoru, imamo priliku da kroz flešbekove životnih priča raznih likova saznamo više o njima, njihovom životu, stajalištima i razlozima što su tu. Obzirom da se radi o likovima različitog životnog doba, ti flešbekovi nas vode u razne epohe, od 60-ih do danas, sa svim posebnostima tih doba u vidu društvenih odnosa, događaja, garderobe, muzike. Sama muzika je odlična sa mnogobrojnim hitovima različitih doba. Posebno bih istaknuo naslovnu temu You Got Time koju izvodi Regina Spektor. Sve to seriji daje na orginalnosti i što je važnije, zanimljivosti. Kombinujući to sa dinamičnom radnjom, punom preokreta, imate onaj poznati osećaj zaraženosti i gladi da gutate epizodu za epizodom.
Iako je u osnovi zamišljena kao komedija, ona to nije u bukvalnom smislu. Dok humora zaista ima, onog crnog, serija je više prava zatvorska drama. Tome u prilog govore i mnogi mračni događaji koji se dešavaju, kao i ozbiljne teme koje serija obrađuje. Kad smo kod toga dolazimo do još jedne snage serije, a to je da na opušten, često i komičan način, obrađuje mnoge teške životne teme.
Orange Is the New Black je u potpunosti zaslužila svoj uspeh i popularnost. Ima zaraznu priču koja se pripoveda na najbolji mogući, angažujući, način koji vas potpuno uvlači u sebe. Ima kvalitetnu i veliku glumačku ekipu koja nam predstavlja plejadu posebnih, otkačenih i živopisnih likova, na glumački impresivan način. Ima dinamiku i izaziva neprekidnu filmsku glad. Ima originalnost i nešto posebno što druge nemaju. Ima, ukratko, sve što vam je potrebno da progutate pet sezona fenomenalne filmske/serijske zabave i da tražite još.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
