Nakon zaista efektnih, dramskih uloga u kojima je pokazao raskošni talenat, kao što su Magnolia ili Born on the 4th of July, Tom Kruz (Tom Cruise) je postao zaštitno lice akcionih sci-fi projekata koji prosečnom filmofilu liče jedan na drugi. Ovaj film se ne razlikuje previše od „kalupa“ ranijih radova, koji pored maestralnih specijalnih efekata i vizuelne lepote pružaju pomalo bušnu i kliše priču koja ne drži konce kako treba.
Ovog puta Tom glumi Džeka, tehničara koji sa koleginicom Viktorijom čini tim zadužen za zaštitu postrojenja koji stvaraju energiju iz morske vode. Planetu Zemlju je zadesio napad vanzemaljskih bića koji su razneli Mesec, što je prouzrokovalo brojne geološke poremećaje koji su izmenili svet i skoro istrebili ljudski rod, čiji su se ostaci preselili na Saturnov mesec Titan. Zvanično, Džek i Viktorija predstavljaju jedine ljude na planeti, ali nakon pada neidentifikovane letelice u kojoj se nalazi telo njegove supruge Džulije, Džek počinje da sumnja i polako, ali sigurno otkriva istinu o svemu što se desilo.
Radnja filma je smeštena u 2077. godinu, šezdeset godina nakon uništenja Meseca od strane vanzemaljaca i propasti sveta na Zemlji. Gledalac se brzo uvodi u priču, sam početak je efektan i zaplet počinje relativno brzo, jasno i lepo. Ipak, kako film odmiče tako na videlo izlazi sve veći broj rupa koje je nemoguće ne primetiti i koje kvare generalni utisak. Postoje nekoliko sitnih obrta, ali su oni mizerni, i u suštini veliki procenat scena ima predvidiv ishod. Ne postoji pravi zaplet, dok je karakterizacija likova poprilično slaba. Film ima jaku emocionalnu notu, ali koja ne ostavlja dovoljno dobar utisak, upravo zbog pomalo letargičnih karaktera.
Vizuelni efektni su maestralni i predstavljaju ubedljivo najveću vrlinu čitavog filma. Oni su toliko nadmoćni u odnosu na kvalitet priče da se vremenom gledalac zainteresuje kakav će pejzaž, izgled zgrade ili letelice izgledati u sceni, nego šta se desiti. Letelice i sama kuća u kojoj žive Džek i Viktorija su odrađene kvalitetno, detaljno i futuristički uverljivo. Ostavlja se utisak da je mnogo više pažnje posvećeno tehničkim karakteristikama nego samoj priči. Izbor muzike je pun pogodak, i pohvaljujem rad animatora i ljudi zaduženih za specijalne efekte. Ipak, mišljenja sam da je film za nekih pola sata predug, jer su pojedine scene potpuno nepotrebno razvučene.
O glumi Toma Kruza se nema šta preterano reći. On je kvalitetan glumac, ali je nizom skoro identičnih uloga, među kojima je i uloga Džeka u ovom filmu, uspeo da sroza mišljenje filmofila o njemu i čini da se vezuje isključivo za blokbastere bez ikakvih umetničkih ili dramskih vrednosti. Ulogu Viktorije je iznela Andrea Rajsborou (Andrea Riseborough), meni totalno nepoznata glumica, koja nije pružila ništa specijalno, ali je plenila simpatičnošću. U filmu se pojavljuju i Olga Kirilenko (Olga Kurylenko), u ulozi očajno karakterizovanog lika Džekova supruge, kao i legendarni Morgan Frimen (Morgan Freeman), koji još jednom dokazuje da je dovoljno da se samo pojavi na filmu kako bi mu instant podigao zanimljivost. Prepoznaćete scenu kada se iz potpunog mraka po prvi put javi Frimenov lik, i zaista ćete imati utisak kao da se Džeku javio sam Bog.
Definitivno preporučujem gledanje ovog filma, prvenstveno zbog vizuelnih karakteristika koji ostavljaju zbog daha, a osim toga i zbog činjenice da je daleko od potpunog promašaja. Uz malo bolji scenario, nešto više dešavanja koji drže pažnju i korigovanje dužine i pojedinih klišeiranih scena bi definitvno bio film godine u svojoj kategoriji.
7/10
