Aleksandar Pejn (Alexander Payne) je cenjeno ime u svetu filmofila iz prostog razloga što vešto koketira između meinstrim i andergraund filma – njegovi filmovi su namenjeni širokoj publici, ali nose sa sobom nešto veće što čini da se ne mogu smestiti među letnje hitove, već jednostavno nemaju rok trajanja. Do sada je u svojim filmovima ekranizivao romane i sam je adaptirao scenarija (za taj rad je nagrađen sa dva Oskara), a njegov poslednji film po tom pitanju predstavlja presedan jer je scenario originalan.
Glavni junak filma je Vudi Grant (Bruce Dern), pomalo senilni starac koji je na osnovu prospekta u kome se spominje ta cifra ubeđen da je osvojio nagradu od milion dolara. Njegov sin Dejvid (Will Forte) ga konstantno ubeđuje kako nije u pravu i odvraća ga od njegovih pokušaja da se zaputi ka gradu u Nebraski. Vremenom Dejvid shvata da će Vudi biti najsrećniji čovek na svetu ukoliko krenu na to putovanje, on popušta i odlučuje da odu zajedno do tog grada kako bi ga napokon uverio da nema nagrade. Ono što obećava dosadan roudtrip postaje idealna prilika da malo bolje upozna svog oca, a na tom putovanju će se susresti sa brojnim likovima, među kojima se ističu rodbina i Vudijevi prijatelji iz mladosti.
Pejn je doktorirao na tematiku roudtrip filmova koji predstavljaju sjajnu potporu za ono dodatno što nam Pejn predstavlja. Komičnim likovima i situacijama on dodaje poprilično zanimljive i originalne likove koje smešta u čudne, ali opet sasvim realne situacije u kojima se likovi ističu po svom neznanju, nezrelosti ili tvrdglavosti. Scenario vešto balansira između međuljudske drame koja se ozbiljno bavi porodičnim pitanjima i komedije situacija i likova sa kojima se glavni tandem susreće. Iako nije napisao scenario likovi, dijalozi i postavke radnje neodoljivo podsećaju na njegove ranije filmove, a po prvi put Pejn snima u crno-beloj tehnici.
Sporiji ritam filma nam pomaže da bolje upoznamo likove koji ispod ljušture jednostavnosti, arogancije ili nezainteresovanost krije nešto mnogo više. Iznenađujuće je da je piscu scenarija Bobu Nelsonu ovo debitantski scenario za dugometražni film, odmah je nominovan za Oskara i postavlja se pitanje gde je ovaj čovek bio ranije. Njegov scenario je izrazito slojevit i predstavlja sjajnu studiju karaktera likova. Evidentno je da se Nelson trudio oko svog rada, ali se iskreno se nadam da za njegovu eventualnu sledeću saradnju sa Pejnom neće proći nekoliko godina.
Performansi glumačke ekipe daju dodatni plus uverljivosti i kvalitetu filma. Pre svih treba spomenuti Brusa Derna koji je fantastičan i veoma interesantan u predstavljanju senilnog i tvrdoglavog alkoholičara Vudija. Toliko je uverljiv u predstavljanju kompleksnosti ovog lika da je nemoguće odvojiti glumu od istine. Njegog sina Dejvida glumi Vil Forte sa kojim sam se susretao u manje-više osrednjim komedijama u kojima se nije previše isticao glumačkim talentom, pa je kvalitet njegove glume u ovom filmu zaista pozitivno iznenađenje. Tu je, naravno, i Bob Odenkirk (Bob Odenkirk) u ulozi drugog Vudijevog sina, Rosa.
Šest nominacija za Oskara predstavljaju preporuku sami po sebi. Ukoliko ste fan sporijih, inteligentnih drama sa veoma postojanim likovima i vrhunskim kvalitetom izrade ovo je pravi film za vas.
9/10
