Većina filmofila se slaže da Klint Istvud (Clint Eastwood) odrađuje odličan posao kao režiser, možda i mnogo bolji nego što je činio glumeći sumnjive likove po špageti-vesternima 60-ih godina prošlog veka. Ovog puta se odlučio na ekranizaciju knjige Denisa Lijana, na osnovu čijih knjiga su napisana scenarija za Shutter Island i Gone, Baby, Gone.
Na početku filma se upozanajemo sa Džimijem, Šonom i Dejvom, tri dečaka koja žive u Bostonskom predgrađu. Tokom idličnog igranja na ulici doživljavaju traumu koja teško utiče na svu trojicu, kada Dejva maskirani pedofil kidnapuje na nekoliko dana, sve dok Dejv nije uspeo da pobegne. Radnja filma se zatim pomera tridesetak godina napred, sva trojica i dalje žive u istom delu grada, Dejv je pod jakim utiskom trauma iz detinjstva, Šon postaje detektiv koji ima problema u braku, dok Džimi, posle turbulentnog života, napokon pronalazi mir pored druge supruge. Tragedija koja će zadesiti jednog od njih će ih ponovo ujediniti, ali će i otvoriti stare rane, strahove i sumnje.
Tokom filma se nameće utisak da je ovaj film tipična epizoda nekih popularnih serija o policijskim istražiteljima, ali ovaj film je mnogo više od toga. Ovo je sjajna emocionalna studija, o ljudima, njihovim ponašanjima i posledicama takvog ponašanja. Istvud, na svoj način, malo, po malo daje gledaocu, polako odmotava priču i pruža rasplet koji svakog gledaoca ostavlja prikovanog za sedište. Brajan Heldželend (Brian Helgeland), čovek koji se specijalizovao za pisanje scenarija koji predstavljaju adaptaciju romana, je i ovaj put odradio odličan posao i zasluženo bio nominovan za Oskara.
Gluma u ovom filmu je vrhunska. Kasting je odrađen savršeno i deluje da je svaki glumac kao stvoren za tu ulogu. Glavni trio nosi ceo film. Šon Pen (Sean Penn) je odličan u prikazivanju neobuzdanog Džimija, čoveka koji se u sekundi pretvara iz brižnog i požrtvovanog oca u hladnokvrnog ubicu. Tim Robins (Tim Robbins) maestralno glumi traumatičnog Dejva, prosto tera gledaoca na sažaljenje. Treći deo glavne trojke je poveren Kevinu Bejkonu (Kevin Bacon). Naravno, glavni trio ima sjajnu podršku u sporednim glumcima, među kojima prednjače Lorens Fišburn (Laurence Fishburne) i Marsija Gej Harden (Marcia Gay Harden).
Ono što se meni nije svidelo je monolog jedne od sporednih glumica na kraju filma. Taj deo mi je bukvalno pokvario ceo film, iz prostog razloga što se insistira na sažaljenje i potvrdu ispravnosti događaja koji je za svaku osudu, kao da je Istvud doveo lika iz svoji ranijih filmova u kojima nije bilo vladavine zakona. Film nema nikakvih moralnih granica i u njemu se čini da su nasilje, laž i sebičnost ispravne, čak i poželjne pojave. Lik Dejva Bojla predstavlja lik svih ljudi koji su napušteni, nezaštićeni i kojima na kraju svi okreću leđa i ta njegova mizerna sudbina čini da se nakon gledanja filma stvori neprijatan osećaj u stomaku.
Film je pokupio silne nagrade. Šon Pen je dobio Oskara za glavnu mušku ulogu, dok je Tim Robins odneo zlatnu statuetu za najbolju sporednu mušku ulogu. Film je bio nominovan i za scenario, režiju, fotografiju i sporednu žensku ulogu (Marsija Gej Harden).
Sa svih mogućih aspekata film je odrađen vrhunski. Sama tema filma može biti odbojna za neke gledaoce, a rasplet može učiniti da film ostane u negativnom sećanju kod gledaoca. Ipak, Mystic River je definitvno vredan gledanja i svaki pravi filmofil treba da ga pogleda.
8/10
