Debitantsko delo režisera Dankana Džounsa (Duncan Jones), sina muzičara Dejvida Bouvija, je smešteno na mesto koje je prilično isprepletano činjenicama i misterijama, na Mesec. Iako je čovek koračao po njemu i relativno je blizu, Mesec sadrži brojne tajne koje još nisu otkrivene. Talentovani reditelj je odlično uklopio misteriozno okruženje, skoro realnu naučnu fantastiku i ljudsku dramu u projekat koji je vredan svačije pažnje.
Glavni protagonista filma je lunarni astronaut Sem Bel koji je stacioniran na Mesecu već tri godine. Energetske kompanije su pronašle ogromne količine helijuma koji se na Zemlji koristi kao odlični energetski izvor i Sem je poslat da održava mašine i šalje izveštaje. On nije potpuno sam i pomoć mu pruža inteligentni robot Gerti. Kada Sem započne svoje pripreme za odlazak kući dve nedelje pre završetka ugovora on primećuje da njegov um počinje da se igra sa njim i shvata da odlazak kući više nije tako izvestan.
Ovaj niskobudžetni projekat, iako se priča možda ne dopadne svima, definitivno ostavlja dobar utisak. Specijalni efekti, pejzaži Meseca i scenografija su dovedeni skoro do savršenstva, tako da se gledalac lako prevari kako su silni milioni uloženi u snimanje.
Iako na prvi pogled deluje kao sci-fi, film je mnogo više ljudska drama smeštena u neko novo okruženje. Režija je solidna. Scenografija je prilično klaustrofobična, jer, neračunajući nekoliko kratkih vožnji površinom Meseca, radnja se sve vreme dešava u nekoliko prostorija. Mana filma je što se povremeno previše oslanja na glumačke mogućnosti glavnog aktera, što neaktivne gledaoce može da odbije.
Pažnja je u potpunosti usmerena na glavnog lika, njegova osećanja i razmišljanja i slobodno se može reći da projekat nosi solidnu dozu umetničkog filma. Glavna uloga je poverena Semu Rokvelu (Sam Rockwell), koji nakon ovog performansa definitvno zapušio usta svim kritičarima. Posao je odradio savršeno i nepravedno ga je obišla nominacija za Oskara. Valja spomenuti i Kevina Spejsija (Kevin Spacey), koji je podario glas robotu Gertiju.
Moram priznati da deluje čudno što se radnja filma dešava u svemiru, a nigde se ne pojavljuju svemirci i transgalaktički brodovi. Ovaj film definitvno predstavlja odlično zagrevanje za popularniji Džounsov projekat Source Code, sa kojim zajedno čini pripremu za spektakl Warcraft 2015. godine.
„The Moon“ ne pruža ništa spektakularno i revolucionarno, ali poseduje sasvim dovoljno da skoro svaki gledalac bude zadovoljan nakon gledanja. Zabavan je, pomalo mračan i stvara jedinstven doživljaj. Preporuke za gledanje.
9/10
