Men je horor film koji potpisuje Aleks Garland, autor vizionarskih radova Ex Machina i Annihilation. Ovo je onaj tip filma koji podeli publiku i kritiku, a konačan utisak zavisi isključivo od vaših očekivanja ili filmskih afiniteta. Internet je prepun članaka i video klipova koji nude svoju verziju tumačenja svega onoga što se dešavalo u ovom filmu. Men je pušten u distribuciju 20. maja od strane kompanije A24.
Radnja filma prati Harper (standardno odlična Džesi Bakli) koja nakon porodične tragedije sama iznajmljuje kuću u ruralnoj sredini na dve nedelje. Ono što na prvi pogled deluje kao savršeno mesto za izlečenje i mir uskoro postaje mesto straha. Tokom boravka se susreće sa nekoliko muškaraca u selu (sve ih glumi Rori Kiner) i svaka interakcija biva ili neprijatna ili uznemirujuća. Uskoro ono što počinje kao tinjajući strah postaje potpuno formirana noćna mora nastanjena njenim najmračnijim sećanjima i strahovima.
Aleks Garland nam u ovom filmu pruža postavku koja je veoma interesantna, ali je konačan rezultat za većinu gledalaca daleko od zadovoljavajućeg ili čak shvatljivog. Autor igra veštu igru u uspostavljanju misterije, pretnje i, kao što se verovatno može zaključiti iz samog naslova, raznih slojeva muške zlobe sa metaforama, simbolizmom i narodnim folklorom. Međutim, kada dođe vreme da se delovi ove slagalice spoje, stvari ne ostaju zagonetne kao što su bile na početku, nego nas još više zbunjuju.
Vlasnik iznajmljene kuće je Džefri, brbljiv i nespretno ljubazan čovek koji Harper vodi u obilazak smeštaja, koji nudi predloge za neke lokalne lokacije i koji se očigledno kaje zbog svog pitanja o njenom mužu Džejmsu. Iako Harper govori da se razvela, uvodna sekvenca filma koja predstavlja kolekciju sanjivih kadrova nam sugeriše da je izbio konflikt između njih koji je rezultirao Džejmsovim padom sa balkona – taj pad nam je predstavljen usporenim snimkom dok Džejms ima izraz razočarane zbunjenosti na licu.
To je osnova prve misterije ovde koja ima veze sa događajima koji su doveli do Džejmsovog samoubistva ili slučajne smrti. Harper je došla na selo kako bi pobegla od Londona, njihovog zajedničkog stana i sećanja na Džejmsa. Ona se nada da će prebroditi traumu i izlečiti se ne samo od gubitka već i od problematičnog braka i čoveka koji je Džejms postao tokom tih poslednjih godina, odnosno poslednjih sati.
Druga misterija se odvija u realnom vremenu i zauzima veći deo narativa. Ona kreće produženom sekvencom (najefikasnijom u filmu) kada Harper u opuštajućoj šetnji šumom naiđe na golog muškarca. Autor suptilno utvrđuje putanju kojom se Harper kreće, koristeći uglove i specifične orijentire kako kasnije možemo primetiti da ona u povratku skreće sa te putanje. Koristeći siluetu i približavajući eho vriska pravi upadljivo jeziv prelaz sa umirujuće šetnje do zastrašujuće potere i transformiše celu prirodu šume iz mesta zatišja u mesto užasa.
Tu poteru sledi veća misterija ovog sela koja prati sličan obrazac – svakodnevno, spokojno i sigurno zbog prisustva čudnih ljudi postaje odbojno i zlokobno. Svi ovi muškarci poseduju isto, poznato lice i zajedničko im je što žele ili očekuju nešto od Harper, npr. dečak želi da se igra žmurke, dok sveštenik očekuje da ona bude ispunjena krivicom. Kada Harper ne pristane na te želje ili ne ispuni ta očekivanja, muškarci se obrušavaju na nju, a kako saznajemo iz njenog odnosa sa Džejmsom, to za Harper nije ništa novo.
Postepeno jačanje noćne more naše protagonistkinje je način na koji autor pretvara svakodnevne predrasude, pretpostavke, uvrede i seksizam sa kojima se žene susreću i trpe od muškaraca (poznatih i stranaca, od naizgled ljubaznih do očigledno nepristojnih ili pretećih) u napetost i rastući užas. Kako se povećava jezivost tog blago promenljivog, ali konstantnog lica, pretnje Harper postaju sve očiglednije, a autor vešto postavlja nove sekvence neizvesnosti.
Kako je film odmicao stekao sam neko svoje tumačenje svega, činilo mi se da je sve na mestu i da se kreće ka nekoj vrsti objašnjenja koje spaja ove ideje, ove likove i ove priče. Međutim, autor ni približno ne ispunjava taj potencijal, a vrhunac filma postaje ekstravagancija neopisive groteske kakvu do sada nisam video, a pogledao sam svakakve filmove. Užasna tela i neprirodni otvori preplavljuju bilo koje značenje koje je Garland želeo da saopšti, osim ako ta značenja nisu „jednostavna“ tipa da mizoginija rađa mizoginiju ili da su muškarci, u suštini, velika deca.
Zaključak je da narativni i tematski domet ovog filma značajno prevazilazi ono što smo dobili raspletom. Men će zadovoljiti poštovaoce filmova sa puno dvosmislenosti i teške simbolike, ali će drugima sve što su pogledali biti bez poente. Meni se ovo istraživanje mizoginije, traume i žalosti prikazano kroz prizmu horor alegorije dopalo sve do završne trećine. Ono što je svakako vredno pomena su atmosfera, vizuelni doživljaj i zaista kvalitetna gluma koja pomaže priči da maksimalno iskoristi horor potencijal – Džesi Bakli je odlična glumica kojoj vreme tek dolazi i ona ovde pleni ekranom, prosto sam se saživeo sa njenim reakcijama dok joj se nade i obećanja pretvaraju u razočarenje i strah.
Iako bih o svojim tumačenjima mogao da pišem naširoko, ukratko ću reći da, po mom mišljenju, svaki od stanovnika sela predstavlja određenu verziju Džejmsove ličnosti koji je Harper stvarao pritisak – Džefri je pasivno-agresivna, možda nenamerna mizoginija, sveštenik predstavlja Džejmsove religiozne poglede na brak, dečak je njegova potreba za pažnjom čiji izostanak rezultira besom i ljubomorom, dok policajac predstavlja njegovu apatiju prema njenim osećanjima i onome što ona želi. Što se tiče golog muškarca, neko moje mišljenje je da je on biološki sat koji pritiska Harper da Džejmsu rodi dete. Svaki vid zlostavljanja Džejms je opravdavao prostom željom da bude voljen, a nijedna od verzija njegovih ličnosti, kao što vidimo, nije uspela da se poveže sa Harper.
Men je izazovan umetnički horor koji kvalitetno gradi napetost i užas kako bi sve srušio ekstravagancijom neopisive groteske ostavljajući nas da frustirano pretražujemo internet u potrazi za objašnjenjima.
moja konačna ocena: 6/10
