Mary Queen of Scots (2018)

Vaša ocena filma:
[Total: 3   Average: 5/5]

Your beauty, your bravery, now I see there’s no cause for envy. Your gifts will be your downfall!

Da se ne ponavljam po ko zna koji put sa uvodom zbog čega su biografske drame moj žanr. Dabome, očekivano je bilo da ću ja pisati recenziju za ovaj film koji se dugo čekao. Moram odmah reći da nisam sasvim zadovoljna isporučenim, ali ću se itekako potruditi da vam približim sve vrline filma i da vam dam razloge da pogledate isti, a mane…njih ću usput spomenuti. Videćemo šta će prevladati.

Meri/Marija Stuart (Saoirse Ronan) je sa šesnaest godina postala kraljica Francuske, a sa osamnaest udovica. Vraća se u svoju rodnu Škotsku da povrati tron koji joj pripada. Međutim Škotskom (preko njenog rođaka) i Engleskom vlada Elizabeta I (Margot Robbie). Obe mlade kraljice vide jedna drugu kao najveće rivalke i smrtne neprijatelje, iako su vezane krvnim srodstvom. Savetovana (pogrešno) raznim igračima iz senke, Marija se poziva na pravo da zauzme engleski tron, preteći Elizabetinom suverenitetu. Izdaje, intrige, spletke, pobune i zavere ugrožavaju oba prestola i zauvek menjaju tok istorije.

Film je snimljen prema romanu Džona Gaja, koji se jako detaljno pozabavio kraljicom Meri. Kada kažem jako detaljno, mislim previše pristrasno i subjektivno. Inače bih pozdravila svaku subjektivnost i naklonost jer sam istima jako sklona u svojim recenzijama, ali ovu nikako ne mogu. Vladavina kraljice Meri je najmanje bila vladavina, ako se uopšte može nazvati tako. Za vreme te vladavine za Škotsku nije učinjeno ništa, ne mislim ništa bitno, mislim uopšte ništa. Njena vladavina je bila turbulentna, puna sukoba i pobuna sa dosta ljudskih žrtava, ni njoj ni drugima nije ništa dobro donela, a skončala je zbog iste na najgori mogući način. Po mom mišljenju, poetska pravda na kraju, mada se Gaj nikako ne bi složio sa mnom.

Film je režirala prilično nepoznata Žosi Rurk kojoj je ovo prvenac, sa kojim se, po mom skromnom mišljenju, nije proslavila. Iako sam ga veoma nestrpljivo, ne mogu zažmuriti na to kako je na kraju Mary Queen of Scots ispao. Imala sam osećaj da konstantno gledam film na preskakanje. Razumem ja da priča počinje od onog trenutka kada Meri kao udovica stupi na tlo Škotske, ali i u narednim dešavanjima dosta toga je nejasno i preskočeno, kao da se samo išlo na trailer scene.

Da li je do neiskustva ili nečega drugog, nisam sigurna, ali ovaj pričanja priče mi nije sasvim legao. Film ne prikazuje samo borbu dve kraljice za presto, nego i život aristokratije u 16. veku. Najjači igrači su iz senke, ljudi koji vuku konce moći, savetnici. Osim intriga na maksimum, film obiluje i predivnim predelima Škotske i Engleske, mene oduševljavaju isti. U vizelnom smislu, na svaki način, film je uspeo, to je jedan od retkih pluseva kome se ne može naći zamerka.

Ja sam uvek bila fascinirana Elizabetom i uvek je imala moju naklonost u ovom sukobu za presto (iako su obe imale skoro isto pravo ) sa Meri, a film je samo učvrstio moju naklonost. Iako je Elizabeta u istoriji poznata po brilijantnim govorima i monolozima koji inspirišu, u filmu su taj detalj, u par navrata, pripisali Meri i to veoma pogrešno. Naime, postoji scena u filmu, njen govor gde Meri jako vatreno tvrdi da brak, posebno političke prirode, nije nešto čemu ona stremi ili želi, a zamislite, tri puta se udavala, čak dva puta zbog te političke prirode.

Ili su scenaristi podbacili u tom pogledu ili ja možda predobro poznajem materiju, pa sam zanemarila njihove (režiserske i scenarističke) slobode, ali taj detalj mi je itekako zasmetao. Vodili su se previše poznatom izrekom o obema kraljicama da je Marija vladala srcem (kao žena), a Elizabeta glavom (kao muškarac). Sad, koja je kako (bolje) prošla, možete sami zaključiti: Marija se udavala tri puta, rodila jedno dete i veći deo života je provela u zarobljeništvu, a na kraju je čak i pogubljena. Elizabeta se nikad nije udavala, nije imala dece, a vlada je 45 godina i za vreme njene vladavine Engleska je ojačala do maksimuma i procvetala u svakom smislu: trgovinskom, ekonomskom, privrednom, čak i religijskom.

Saoirsi Ronan je iznela Meri veoma uverljivo, rekla bih čak iritantno uverljivo. Sam njen lik (dostojanstveni, prkosni, ponosni, gordi) se uvek kosio sa njenim delima u životu, koja su je konstantno vukla na dno. Htela je i više nego što joj pripada, na njen način, da bi se na kraju morala povinovati na način drugih. To mi je paradoksalno, verovatno je zato nikad nisam simpatisala, ali uprkos tome, ne može se poreći sjajna izvedba glavne glumice.

Iako je meni Elizabeta samo jedna, a to je Kejt Blanšet, moram priznati da se moja miljenica jako dobro snašla u sporednoj ulozi. Poružnili su je koliko god su mogli (Elizabeti su preležane boginje uništile lice, koje je konstantno izbeljivala, a kosu je isto jako rano izgubila i nosila je crvenu periku), ali jok. Uvek se nazire lepa Margo Robi, koja polako, ali sigurno izrasta u glumicu kojoj će samo nebo biti granica.

Gaj Pirs (Guy Pearce) ima jako bitnu ulogu Vilijama Sesila, Elizabetinog beskrupuloznog savetnika i jako je malo na ekranu, ali je i sa tim malo počistio pod sa ostalima. Zaista, ne mogu se načuditi zašto je ovaj glumac u nekoj večnoj senci, kao igrač (glumac) sa klupe. Itekako pripada samom vrhu A liste glumaca, gde pojedini mogu dosta da nauče od njega. Ostatak glumačke ekipe je odlično odradio posao, što i jeste neki hajlajt svake biografske drame

Ako ne volite filmove ove tematike, a kraljice Elizabeta ili Meri vam nisu nimalo zanimljive ili fascinantne kroz istoriju, preskočite gledanje ovog filma. Ne mogu vas lagati, ovo nije istorijski spektakl kakav možda očekujete ili se istom nadate. Zapravo, Mary Queen of Scots uopšte nije spektakl, već obična drama o životu kraljice Meri, tačnije o pogrešnim i prelomnim odlukama, koje su je, na kraju, koštale života. 

Scenario
Gluma
Vizuelni utisak
Lični utisak