Ovaj dugometražni film je nastao na osnovu kratkog, trominutnog horora istoimenog naziva koji je uradio Argentinac Andres Musketi (Andres Muschietti). Njemu je pripala i rediteljska palica, iako je najviše uticaja na stvaranje ovog filma imao producent Giljermo del Toro (Guillermo del Toro).
Na samom početku filma broker po imenu Džefri doživljava nervni slom i ubija svoja dva saradnika i suprugu, otima svoje dve ćerkice Viktoriju i Lili i kreće prema planinama. Na putu doživljava saobraćajnu nesreću i odnosi devojčice do stare, napuštene kolibe duboko u šumi sa namerom da ih ubije. Devojčice smrti spasava čudno stvorenje koje ubija Džefrija. Radnja se zatim pomera pet godina unapred, kada Džefrijev brat Lukas uspeva da pronađe decu. One govore kako su preživele uz pomoć stvorenja kojeg su nazvale Mama i kako ih je Mama spasila sigurne smrte od očeve ruke. Psihijatri prepisuju to šoku i nedostatku ikakvih društvenih odnosa i Lukas dobija starateljstvo nad njima. Vremenom, Lukas i njegova verenica primećuju čudne pojave i događaje i shvataju da su devojčice ipak govorile istinu.
„Mama“ se nimalo ne razlikuje od većine filmova koje se bave ovom tematikom. Scenario je viđen dosta puta, ima veoma malo originalnosti i previše klišea karakterističnih za ovaj žanr, kao što su krajnje nepromšiljene i glupe odluke glavnih aktera. Odmah na početku filma se odvija akcija i gledalac je lako uvučen u film, ali kako se radnja odvija tako sve više opada pažnja i zainteresovanost za film, i sam kraj kvari svu koliku-toliku neizvesnost koja se gradila tokom filma.
Sa tehničke strane je film solidno odrađen. Ono što se prvo primeti u filmu je odličan zvuk i muzička pratnja, i krasi ga odlična fotografija. Sa druge strane, ljudi zaduženi oko specijalnih efekata se nisu baš pretrgli oko izgleda Mame, i verujem da retko koji gledalac nije bio razočaran izgledom iste. Tu su i klasične greške u hororima, kao što je previše uličnog osvetljenja u zamračenoj prostoriji, ali to je kliše koji je već naučen da se prihvati.
Film u potpunosti iskupljuje odličan performans Džesike Čestein (Jessica Chastain). Gledao sam je u dosta žanrovski drugačijih filmova i bio sam skeptičan po pitanju ove uloge, iz prostog razloga jer je teško pronaći odličnu glumu u hororima, ali ona ju je iznela na odličan način. Sjajne su bile i devojčice Megan Karpentier (Megan Charpentier) i Izabel Nelis (Isabelle Nelisse), naročito mlađa Izabel, koja je iznela nekoliko težih scena. Ostatak glumaca je odradio posao onoliko koliko treba i niko se nije preterano isticao.
Ceo opis može da se svede na jednu reč – razočarenje. Uopšte ne iskače i prosečnog, klišeima nafilovanog holivudskog horora, iako je uvod obećavao drugačije. Može da prođe za ubijanje vremena i eventualno je dobar ljubiteljima horora, ali ja sam se zamalo pokajao što sam ga pogledao.
4/10
