Svi pričaju o Mad Max: Fury Road. Možete čuti: To je film godine, to je jedan od najboljih akcionih filmovima ikad, Hardi je super, ne, Šarliz je ukrala film itd. Pored ovih komentara, možete čuti i Miler je opet uspeo. Iskreno, ovo zadnje se može čuti uglavnom od starijih ljubitelja filma i možda od malog broja onih mlađih. Većina ostalih ne zna ko je Miler i šta je on to uspeo ponovo. To nije nikakvo iznenađenje, jer trideset godina je trebalo da krene sa novim Maksom, 36 godina od prvog. Taj prvi započeo je neke velike stvari, zvezdanu karijeru Mela Gibsona, jednu od mojih omiljenijih trilogija, i započeo je karijeru režisera Džordž Milera. O tom prvom pišem danas.
Mad Max je australijski film iz 1979. u režiji Džordža Milera (George Miller), a scenario su napisali Džordž Miler i Džejms MekKausland. Ovo je bio prvi Milerov film, i on je uložio veliki napor da ga snimi. Imao je određenih problema sa novcem, ili da kažem, nedostatkom istoga. Tako je, na kraju, budžet iznosio samo 400.000$, ali to ga nije sprečilo da stvori klasik, što ovaj film zaista jeste.
Priča je smeštena u blisku budućnost. Velika i opustošena zemlja je išarana putevima koji povezuju naselja i gradove. Isti putevi su dom za mnoge odmetnike i bande, a putovati njima je vrlo opasno. Jedina nada za putnike je MFP, policijska jedinica koja patrolira tim putevima. Jedna potera za odmetnikom po imenu Najtrajder će promeniti sve za policajce koji su učestvovali u istoj, a posebno za zvezdu jedinice, Maksa (Mel Gibson), i ta potera će dovesti pakao za sobom. Taj pakao dolazi u obliku bajkerske bande nomada, a đavo je u ovom slučaju Toekater (Hugh Keays-Byrne), njihov vođa.
Mad Max je sjajan moderni, futuristički ili, da kažem, distopijski vestern. Da, on jeste sci-fi film jer se dešava u budućnosti, ali sve ostalo je kao u istinskom vesternu. Prerija u vesternu je ovde put, konji su vozila, odmetnici i desperadosi su bajkeri, šerif i zamenici su ovde policajci. Miler je uzeo vestern kao postavku filma i primenio je ovde. On je još dodao sopstveno iskustvo stečeno radeći u bolnici i slučajeve iz Hitne pomoći kojima je svedočio, posebno one iz saobraćajnih nesreća, onda je sve to pomešano sa osvetničkom pričom i jedno savršeno filmsko jelo je bilo spremno.
Ovaj futuristički vestern donosi sirovu i surovu priču o isto tako sirovom i surovom svetu. U svetu kao što je ovaj nema milosti, nema kajanja, nema pravde, a onaj koji želi pravdu treba da istu uzme u svoje ruke. Možete pokušati da bežite od ove realnosti, zasnovati porodicu, imati normalan život, ali pre ili kasnije ova realnost će doći po vas, i to će furiozno, i onda ćete morati da se borite sa svim što imate.
Ono što čini ovaj fim posebnim je upravo Miler i njegova sposobnost da sve delove poveže zajedno kako bi se dočarala posebna atmosfera koju Mad Max ima. Ta atmosfera će vas uvući i bez pardona baciti sve što ima pravo u lice, onda će povući konce vaših emocija, evociranih događajima koji se odvijaju pred vašim očima i, da, osetićete svu prazninu, bol, okrutnost i tugu koja dolazi iz sveta poput ovog u filmu.
Pored toga, Miler je uspeo sa vrlo ograničenim resursima da napravi akcioni klasik, sa odličnim jurnjavama auta i nekim zaista neverovatnim akrobacijama. Predeli Australije su idealno mesto za ovakvu vrstu filma. Kostimi su izgledaju opasno i savršeno se uklopaju u celu atmosferu. Tehnički ovaj film je remek-delo, s obzirom na ograničen, vrlo ograničen budžet. Koliko ograničen govori i podatak da su samo dva glavna glumca imala jakne od prave kože, dok su sve ostale bile kopije, a da ne pričamo o ostalim stvarima koje, kad pročitate, jednostavno ne možete da verujete, ali Miler je to. Šta tek reći o muzici i glumcima. Muzika je, baš kao u vesternu, čvrsto vezana za priču i veoma glasna i dramatična u nekim važnim trenucima i predstavlja neodvojivi deo filma.
Miler je odlučio da angažuje ne tako poznate glumce, a glavna uloga je data mladiću koji je igrao u samo jednom filmu pre ovog. Taj glumac je Mel Gibson, a ovaj film ga je proslavio i postao je jedna od najvećih filmskih zvezda. Ostatak glumačke ekipe su takođe nepoznati glumci, ali svi oni su upečatljivi sa svojim izgledom i pojavom. Mnogi od njih su jednostavno odlični i ja ću ovde pomenuti Stiva Bislija (Steve Bisley) kao Gusa, Maksovog partnera i fenomenalnog Hju Keis-Birna kao Toekatera.
Da zaključim, ja ću se vratiti na ono što sam ranije rekao: Ono što čini Pobesnelog Maksa posebnim je sposobnost Milera da spoji sve delove zajedno kako bi dočarao posebnu atmosferu koja ovaj film ima. Za mene je samo ta atmosfera dovoljna da ovaj film svima preporučim u stilu obavezno pogledati.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
