Love, Simon (2018)

Vaša ocena filma:
[Total: 5   Average: 3.4/5]

– Do you want me to be surprised?
– I don’t know.

Coming of age filmovi, podžanr drame koji se bave odrastanjem, verovatno nikada neće izgubiti na popularnosti, iz prostog razloga što nas vraća u doba kada retko ko od nas ne bi voleo da se vrati – kada smo bili bezbrižni, kada smo otkrivali sebe i kada su nam se, po prvi put, dešavale određene stvari. Takvi filmovi su obično dosta šarmantni i emotivni, ali nemaju previše prostora za manevre i originalnost.

Glavni protagonista filma Love, Simon je Sajmon Spir (odlični Nick Robinson), sedamnaestogodišnjak koji se ne ističe previše – ima grupu prijatelja, brižne roditelje i deluje kao sasvim običan tinejdžer. Međutim, uskoro otkrivamo da je njegova situacija malo komplikovanija, jer Sajmon od svoje okoline krije da je gej. Sticajem okolnosti stupa u kontakt sa Bluom, anonimnim učenikom njegove škole, i započinju prepisku mejlovima. Ti mejlovi će dovesti do toga da Sajmon počne da otkriva sebe, ali će početi i da se zaljubljuje…

Scenario ovog filma se bazira na bestseleru Beki Albertali pod nazivom Sajmon protiv zavere homo-sapiensa. Autorski tim je zaista dobar, okupio je poznatog producenta i režisera serija o super-heroijma Grega Berlantija (The Flash, Arrow) i scenaristički duo odlične serije This Is Us. Uzeći u obzir izvorni materijal i ekipu koju je okupio, Live, Simon se može tumačiti kao revolucionaran – mejnstrim romantična komedija, šarmantna i osećajna, fokusirana na romantične ciljeve grupice tinejdžera, sa gej karakterom u svom centru.

Seksualna orijentacija glavnog junaka jeste primarni akcenat filma, ali priča se ne bavi samo njom. Sajmon želi normalan život i brinu ga promene koje će se neminovno desiti nakon završetka škole i odlaska na koledž. Iznad svega toga, on želi ljubav – od svoje porodice, od svojih prijatelja i, ako može javno otkriti ono što je shvatio pre četiri godine, od momka koga možda nikada nije ni sreo. S obzirom da su mu prijatelji razumni i bliski, a roditelji velikog srca i otvorenog uma, Sajmonov strah nije zbog eventualnog odbacivanja, nego više zbog nagle promene.

Love, Simon je film velikog filmskog studija koji, za divno čudo, gej lika ne koristi kao pomoćnika glavnom junaku, kao izvor šale ili kao autsajdera. Sajmon je junak sopstvene priče, kao dobar momak koji se trudi da balansira između pravog sebe i momka kakvog ga zna okolina i koga očekuje prelomni životni trenutak. Sa takvim karakterom je lako emotivno se povezati, a samim tim ima potencijal da promeni nečija mišljenja. Kroz svoju prepisku, Sajmon i Blu rade na hrabrosti, kako bi preuzeli teške, ali neophodne korake ka promeni u njihovim životima.

Njihova prepiska, tj. njeno otkrivanje će dovesti do niza komplikacija i izvora sukoba. Međutim, dobra stvar je što će oni biti povezani sa načinom na koji Sajmon komunicira sa svetom, njegovim sumnjama i nadama i sa načinom kako se on menja tokom trajanja filma. Kao izvor sukoba je uglavnom zaslužan karakter Martina (Logan Miller), koji među brojnim simpatičnim likovima štrči kao neka odvratna, groteskna parodija, najviše zbog jednostavne činjenice da nema ničega što se nekome može dopasti na njemu. Još manje mi se dopada njegova uloga u zapletu, jer dodaje sukobe priči koja je sama po sebi teret.

Love, Simon je vrlo dobar, šarmantan feel good film, koji i pored klišea karakterističnih za žanr postiže uspeh na emotivnom planu, sa jasnom i glasnom porukom budi ono što jesi i voli sebe.

Scenario
Gluma
Vizuelni utisak
Lični utisak