Po mom dosadašnjem gledalačkom iskustvu (utisku) ponajbolji psiho-trileri sa primesama horora dolaze uglavnom iz Španije. Da li je to do jako plodnog i origialnog filmskog tla, do specifične atmosfere, skoro uvek sjajnih i uverljivih glumaca, do jezika koji jednostavno leži takvim filmovima ili nečemu drugom, ne mogu sa sigurnošću tvrditi, ali mogu reći da je Belen Rueda (Belén Rueda), ponajbolja španska glumica svih vremena (za mene), najviše zaslužna za ovaj film. Ona jednostavno očarava gledaoca, kako pojavom tako i svojom uverljivom glumom i ovom je filmu dala nivo, stepenicu više, a bez nje bi ovo ostvarenje samo bilo prosečno. Ovako smo dobili sjajan i napet psiho-horor-triler koji nikako ne smete propustiti, pogotovo ako ste ljubitelj ovog žanra.
Sara i Julia su sestre blizankinje koje pate od postepenog gubljenja vida tj. trajnog sljepila. Julia je udata i živi sa mužem Isakom dok je Sara sama i povučeniji tip. Nakon što Juliji pozli, ona oseti da nešto nije u redu sa njenom sestrom. Nagovara muža da odu do Sare i zatiču strašan prizor – obešenu Saru u podrumu. Julia se ne miri lako sa smrću svoje sestre i počinje da istražuje kakav je Sara vodila život poslednjih šest meseci u periodu kada se nisu čule. Ono što će otkriti neće je samo šokirati nego će i promeniti njen život za 180 stepeni.
Koliko god da su imena koja stoje iza ovog filma važna, ipak je po meni važnija atmosfera filma koja je nenadmašiva i koja samo može da se nađe u ovakvim ostvarenjima. Najjači akcenat u filmu je osjećaj jeze koja dominira tokom celog filma. Jeza je uklopljena sa strahom i to dvoje se nadopunjuju stalno i do kraja filma idu jedno sa drugim. Zbog tako posložene situacije dobijamo par dugo pamtljivih čil scena kojih se sećate i dugo nakon gledanja filma. Generalno, mislim da ne postoji jači strah od onog što je čoveku kao ljudskom biću nepoznato, a taj strah se pojačava do nenormalnih visina kad negde oko vas vreba brutalni i izopačeni serijski ubica i, definitivno, tada taj nedostatak vida sigurno nije ono što vam ide u prilog.
Drugi najjači adut filma je gluma Belen Ruede koja svaki put istinski oduševi jer nam stalno donosi nove, drugačije različite likove. Lik Julie se defitivno razlikuje od lika kojeg je glumila u hvaljenom Orphanage sa kojim povlače paralelu, po mom mišljenju neosonovano. Jeste isti žanr filma, jeste opet Španac, ali totalno druga, realnija priča. Ovo nije ghost horor-triler, ovde je akcenat na psiho-trileru. Ipak, pošto sam gledala oba filma ne mogu zanemariti sličnost i zato ću samo to uzeti ako manu filmu. Treći adut filma su tvistovi i iznenađenja u priči. Taman pomislite jedno, kad se desi nešto treće. Uspešno izvedeni tvistovi, da, to je bolji izraz.
Kompletno je snimljen u Barseloni, a režirao ga je mladi španski režiser i scenarista Giljem Morales koji je prethodno uradio još jedan odličan horor triler El Habitante Incierto, svima poznatiji kao The Uninvited Guest iz 2004. godine. Mogu se povući paralele sa oba projekta jer su premise jako slične i oba je Morales i režirao i napisao scenario, ali na kraju su ipak različiti filmovi u pitanju. Iza ovog projekta stoji i sjajni Giljermo Del Toro kao glavni producent i svakako projekat nosi u sebi i nešto torovsko, što se odmah na prvu prepozna – kvalitet.
Belen Rueda je glumica koju uvek spomenem kada me pitaju da nabrojim deset najboljih glumica, iako nisam ukupno deset filmova pogledala od nje. Njena Julia je sumnjičava, inteligentna žena, na momente naivna i lakoverna, pa i dosta labilna, ali i uporna i pronicljiva. Trebalo je sve te promene, sva ta lica, sva raspoloženja uverljivo odglumiti i ona je svakako uspela u tome. Ima jedna scena, u drugom delu filma, kada ona ne trepne, a direktno gleda u serijskog ubicu, a iznad njega je mrtva devojka, kao gluma u glumi unutar filma i tu me je oduševila, ali da se uverite u ove moje reči, pogledajte sami.
U glumačkoj ekipi još vredi spomenuti Luisa Homara kao Julijinog supruga Isaka i manje poznatog španskog glumca Pabla Derkia kog poredim sa sjajnim Luisom Tosarom, ima ono nešto izopačeno u svojoj glumi i perfektno je odlumio ulogu Angela/Ivana .
Ovo je podcenjeni, nedovoljno razvikani filmski biser među horor trilerima, u rangu sa hvaljenim El Orfanatom ili El Espinazo del Diablo i definitivno zaslužuje svu vašu pažnju.
9/10
Autor: Suzana Bunić
Siniša Stajić
Latest posts by Siniša Stajić (see all)
- Wind River (2017) - 16/10/2017
- What Happened to Monday (2017) - 14/10/2017
- Akira (1988) - 11/10/2017
Mogu reci da je kritika ovog filma dobra, pogledao sam film samo zbog ovih pohvala, i nisam se pokajao. Dobar film.
pogledao sam film i pravo je dobar, svaka cast na recenziji.