Logan (2017)

Vaša ocena filma:
[Total: 33   Average: 4.2/5]

Mnogi ljubitelji filmova imaju neke svoje omiljene filmske likove, koji zauvek ostaju u sećanju. Jednostavno, takvi likovi se potrefe da spoje sve potrebno kako bi postali filmski besmrtni. Lik bude napisan kako treba, a potom se glumac sa svojom harizmom potpuno srodi sa tom ulogom i dobijemo kultni filmski lik, ili je bar nama takav. Kroz svoj filmski život bilo je više takvih likova. Klint kao revolveraš, Harison Ford kao Solo ili Indi, Mel kao Maks itd. Zasigurno jedan od tih je svakako i Hju Džekmen kao Volverin, a danas upravo pričam o njegovoj oproštajnoj ulozi kao Volverina u filmu Logan.

Logan je treći film u nizu koji nam donosi priču o Volverinu. Prethodno su izašli  X-Men Origins: Wolverine (2009) i The Wolverine (2013). Ovaj poslednji režirao je, kao i prethodni iz 2013. godine, Džejms Mangold. Logan nas vodi u budućnost i donosi finalno poglavlje priče o meni najdražem X-Menu.

Budućnost nije ni malo svetla za mutante. Godina je 2029, a mutanti su potpuno zbrisani i o njima se ništa ne zna. Preostali su, Volverin iliti Logan, koji radi kao vozač limuzine i brine se o profesoru Ksavieru i Kalibanu, koji se skrivaju u Meksiku. Profesor je zagazio u desetu deceniju i ima česte napade koje samo lekovi koliko toliko drže pod kontrolom. Međutim, sve se menja kada u njihov život ulazi devojčica po imenom Lora, mladi mutant, a sa njom i velike nevolje…

Logan je po mnogo čemu poseban. Urađen je pod oznakom R, što u prevodu znači – krvi do kolena. Scene su brutalne i lišene cenzure, tj. baš onakve kakve i treba i, ako mene pitate, moraju da budu za jedan ovakav film. Jednostavno, Volverin je animalan lik, koga prati nasilje i koji istim je kroz prošlost sve završavao. Da bi se njegova divlja priroda prikazala mislim da nema drugog načina, već je prikazati kakva i jeste, bez cenzure i ulepšavanja. Upravo tada do izražaja dolazi i njegova unutrašnja borba čoveka i zveri, biva jasno vidljiva, čime priča dobija na kvalitetu i utisku koji ostavlja na gledaoca. Ukratko, pun pogodak.

Vizuelni izgled i način pričanja radnje je veliki odmak od ostalih Marvel filmova. Ovo sledeće pišem sa velikim zadovoljstvom: Logan je film iz Marvel sveta koji izgleda kao da ga je radio DC. Da, upravo tako. Film je mračan, brutalan, krvav. Odiše sumornom, griti atmosferom i čitav kolorit u Loganu kao da je prebegao iz DC univerzuma. Pored ovakvog prikaza junaka, može se jasno primetiti i uticaj vestern žanra, kao i sveta kojim hodi Mad Max.

Upravo taj pustinjski kolorit i izgled je pozornica na kojoj Logan izvodi svoj poslednji nastup. Izbegnuti su preterani specijalni efekti, pustošenja i senzacionalne borbe u kojima nestaju sela i gradovi. Ne, umesto toga na sceni je pravi moderni vestern, sa prirodom i pustim predelima kao pozornicom, na kojima se odigrava konkretna, jaka priča i gde je prednost data razvoju likova i njihovoj interakciji, u odnosu na pridobijanje publike, kao i do sada, senzacijom, efektima, i ostalim svetlucavim stvarima.

Šejn, Mad Max i Logan, sva trojica stari ratnici, čiji je životni put ispunjen leševima i nasiljem. Pokušavaju da isti ostave iza sebe, ali on ne želi da ostavi njih i opet se moraju vratiti nasilju, ne da bi spasili sebe već one nevine uhvaćene u vrtlogu krvave sudbine. Toliko mnogo je sličnosti između ovih filmova, kao i još nekima o usamljenom revolverašu i priči pobij sve i vrati se sam. Upravo ta samoća je jedini način da ne uvuku one do kojima im je stalo, ili nevine ljude u svoj usud nasilja koji ih prati kao sena.

Hju Džekmen (Hugh Jackman) opet, kao i svaki put, sjajan kao Volverin. Dominira svakom scenom i nanovo dokazuje zašto mi je omiljen filmski lik. Ovaj put je odigrao fantastično. Na njemu se vidi teret godina i pređašnjeg života koji je živeo, ali i onoga što ga truje iznutra. Svaka njegova mimika odiše ubedljivim prikazom starog ratnika, koji nevoljno mora opet krenuti krvavim putem. Opet će dati sve od sebe da zaštiti one do kojih mu je stalo, pa makar to značilo i njegov kraj. Hju nam je za kraj izgleda podario najboljeg Volverina.

Pored njega i Patrik Stjuart (Patrick Stewart) je odličan kao izlapeli profesor Ksavier. Blistavi um koga su pregazile godine i njegovu genijalnost pretvorile u opasnost. Ipak kroz maglu napada i lijekova vodi Loganaputem kojim mora kročiti kako bi ostavio nadu za novi naraštaj i budućnost mutanata. Na ovaj upečatljiv duo nadovezala se i mlada Dafne Kin (Dafne Keen) koja igra Loru. Lora toliko liči na Volverina, prvenstveno po svojim nagonima koje je teško kontrolisati – hodajuća opasnost ili kavez kroz koji zver veoma lako izađe ukoliko je izazvana. Volverin džepno pakovanje u razvoju bi je najbolje opisalo.

Iako Logan ima određenih problema sa tempom i možda nekim ponavljajućim scenama, to su samo sitnice u inače kompletnoj filmskoj zabavi koju donosi. Potpuni odmak od Marvel neozbiljnosti, ili bolje reći Marvel u DC ruhu, je doneo i ponajbolji Marvel film uopšte, koji mogu svrstati rame uz rame sa Gardiansima i Winter Soldier.

Brutalan, mračan, sa posvetama nekim kultnim filmovima, sa kojima je postao još bolji u konačnici, na najbolji mogući način nam je doneo finalni deo Volverin sage i Džekmenov oproštaj od iste, nakon punih sedamnaest godina. Da to finale bude za pamćenje potrudila se i glumačka ekipa, koja je na vrhunskom R Rated nivou. Za mene jedan od najomiljenijih i kultnih filmskih likova, a za vas, koji ga još niste gledali, za svaku preporuku.

Scenario
Gluma
Vizuelni utisak
Lični utisak

Saša Pešikan
Latest posts by Saša Pešikan (see all)